Добривоје Недељковић Доне

Добривоје Недељковић (Параћин, 1897Бањица,1943), обућар, један од организатора радничке омладине у Неготину, члан КПЈ, један од организатора устанка у Неготинској крајини, борац Крајинског партизанског одреда.

ДОБРИВОЈЕ НЕДЕЉКОВИЋ
Датум рођења1897.
Место рођењаПараћин
 Краљевина Србија
Датум смрти1943.
Место смртиБањица, Београд
Србија Србија.

БиографијаУреди

Добривоје Недељковић родио се у Параћину 1887. године. У Неготин се преселио 1923. године из Београда где је радио као обућар. По доласку у Неготин са супругом Босом и сином Радетом активан је учесник друштвеног живота, један од организатора радничке омладине и пропагатор напредних идеја у Неготину тридесетих година прошлог века.

Политички радУреди

Иницирао је 1927. године обнову Културно−уметничког друштва „Абрашевић”, које је радило све до Обзнане, а чији је рад био забрањен. У оквиру друштва Доне је водио дечије забавиште „Будућност” које је припремало дечије приредбе са којима су деца учествовала у разним манифестацијама. [1]

Заједно са Васом Димитријевићем, обућарским радником, Руководио је акционим одбором за прикупљање Црвене помоћи за жртве реакције. [2]

Током 1928. године у Неготину је организован штрајк опанчарским и обућарских радника који је трајао три недеље. Иако је био партијски активиста, Добривоје Недељковић, који је као послодавац запошљавао осам до девет радника, требало је да потпише уговор о повећању зарада, али из непознатих разлога то није учинио, што је утицало на неуспех штрајка. [3]

Заједно са обућарским радником Љубивојем Јанковићем, Доне је радио на окупљању и организовању радника. Године 1939. Покрајински комитет КПЈ за Србију шаље на политички рад у Неготинску и Тимочку крајину Филипа Кљајића, члан ПК КПЈ и Љубомира Љубу Нешића, студента из Зајечара. Нешић се преко сестре Зоре, ученице Учитељске школе у Неготину повезује са Радетом Недељковићем и његовим оцем Донетом, као и са Предрагом Костићем.

 
Приликом потписивања споразума са четницима војводе Анђелка Адамовића

Од јула 1941. са професором Костићем напушта Неготин јер му је претило хапшење, а када је формиран Крајински партизански одред активно се укључује. У одреду је био члан Штаба и економ. Он и Костић учествују у преговорима са четничким командантом Анђелком Адамовићем и потписују споразум о заједничкој борби против непријатеља. [4]

ПогибијаУреди

После страдања Крајинског партизанског одреда на Стеванским ливадама, септембра 1941. када је погинуо његов син, Доне се укључује у одред Предрага Марковића Алимпија са којим прелази у Босну.

Ухватили су га Недићевци и предали Специјалној полицији у Београду. Доне је покушао да се представи као четник, али је Специјална полиција тражила податке из Неготина одакле је јављено да је реч о старом комунисти и партизану. Стрељан је на Бањици 1943. [4]


Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Перић, Милан (1973). Неготин и Крајина - Раднички покрет од 1871. до 1941. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин и Новинска установа "Тимок". стр. 95. 
  2. ^ Перић, Милан (1973). Неготин и Крајина - Раднички покрет од 1871. до 1941. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин и Новинска установа "Тимок". стр. 112. 
  3. ^ Перић, Милан (1973). Неготин и Крајина - Раднички покрет од 1871. до 1941. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин и Новинска установа "Тимок". стр. 115. 
  4. 4,0 4,1 Жикић Јован, Ђуричић Михајло, Стојановић Божидар и Брзуловић Слободан (2011). Па се памти - Неготинска крајина 1940-1945. Неготин: Савез бораца Народноослободилачког рата Неготин. стр. 150. ISBN 978-86-87041-06-6.