Долазак цара Душана у Дубровник
Долазак цара Душана у Дубровник јесте слика српског сликара Марка Муратa.
 | |
| Уметник | Марко Мурат |
|---|---|
| Година | 1899—1900. |
| Техника | уље на платну |
| Место | Народни музеј Србије |
Мурат је слику насликао у сали палилулске школе између 1899. године и 1900. године по сопственој иницијативи.[1] Део финансија обезбедио је краљ Милан Обреновић док је преостали део приложио сам сликар.[1]
Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године.[1] Идеја иза слика била је да пробуди патриотизам у младом краљу и потребу за ослобођењем и уједињењем Јужних Словена. Слика садржи око 70 приказаних ликова а сликар је своје црте лица дао забрађеном носачу балдахина који је на слици приказан са десне стране композиције.[1][2]
У српској јавности слика је изазвала полемике и контроверзе. Дебату на тему валоризовања Муратовог дела водили су Божидар Николајевић, Симo Матавуљ и Милоје Васић. Николајевић је сматрао да је цар Душан приказан неадекватно за једну енергичну личност која је господарила Балканом. Он је такође критиковао изглед круне цара Душана и употребљени колорит.[1] Симо Матавуљ је реплицирао Николајевићу и стао у одбрану Муратовог дела, наводећи да је користио историјске записе Стојана Новаковића и Иве Војновића те археолошка истраживања Драгутина Милутиновића и Михаила Валтровића. У полемику се надовезао Милоје Васић који је приметио немогућности спајања теме достојне историјског сликарства са модерним сликарским изразима.[1]
Богдан Поповић се у својој критици позитивно изразио о делу.[1]
Слика је излагана на српском павиљону на Светској изложби у Паризу 1900. године, где је доживела позитивну рецепцију а Мурату је додељена бронзана медаља.[1] Након успеха на изложби, престале су негативне критике слике.[1]
Милан Кашанин и Дејан Медаковић примећивали су уравнотежење старијих традиција и академских постулата на делу.[1]
Сматра се да је Долазак цара Душана у Дубровник Муратова најславнија слика.[1]
Слика се пре Првог светског рата налазила у београдском Старом двору. Током окупације је уклоњена одатле и однесена приликом аустроугарског повлачења. Нађена је после рата у Мађарској, готово неоштећена, да би 1922. године била донесена у Нови двор.[3]
Током 2023. године стручни тим Народног Музеја Србије је отпочео конзерваторске радове на слици, за које је најављено да ће трајати годину дана.[4]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Борозан, Игор Б. (2016). „ОБЛИЧАВАЊЕ И РЕЦЕПЦИЈА СЛИКЕ ДОЛАЗАК ЦАРА ДУШАНА У ДУБРОВНИК МАРКА МУРАТА У СВЕТЛОСТИ КОНЦЕПТА ЕСТЕТСКОГ ИСТОРИЗМА”. RECUEIL DU MUSÉE NATIONAL. XXII-2: 269—287.
- ^ „Мајстори прерушавања – Свака слика има своју причу | Народни музеј” (на језику: српски). Приступљено 2021-04-28.
- ^ "Политика", 28. мај 1922, стр. 5]
- ^ Јаковљевић, Марија (20231001T1055+0200). „Долазак цара Душана у Дубровник - поново пред публиком”. Sputnik Србија (на језику: rs). Приступљено 2023-10-01. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)
