Михаило Валтровић
Михаило Валтровић (Београд, 17/29. септембар 1839 — Београд, 9/22. септембар 1915) био је српски археолог, културни радник, професор универзитета и академик. Валтровић је био професор археологије на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије.
| Михаило Валтровић | |
|---|---|
 Михаило Валтровић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. септембар 1839. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 22. септембар 1915. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Потпис |  |
Оснивач је, иницијатор и први председник Српског археолошког друштва. Валтровић је пионир систематског истраживања цркава из периода српског средњовековља. Уређивао је први национални археолошки часопис и обављао дужност управника Народног музеја. Радио је на промоцији српске културе у иностранству, обављао саветодавне послове у неколико државних институција и био члан Српског ученог друштва.[1]
Биографија
уредиМихаило Валтровић је у Београду завршио природњачки одсек Лицеја. После кратког службовања у Главној управи грађевина одлази као државни питомац у Карлсруе, где изучава архитектуру.
По повратку 1866. је у грађевинској струци, а затим постаје професор реалке за техничке предмете. Од 1875. је професор Велике школе, а од 1881. добија катедру археологије.
Као управник (чувар) Народног музеја (1881—1895) поставио је темеље његовом развоју. Године 1882, врши прва научна ископавања у Виминацијуму.
Био је члан, а затим председник Уметничког одбора Српског ученог друштва, а од 1887. редован члан САН-а.
Његови обимни научни радови имају за предмет проучавања српско уметничко наслеђе. Многа од својих научних истраживања и снимања средњовековних манастира, Валтровић је радио са архитектом Драгутином Милутиновићем.
Оснивач је Српског археолошког друштва 1883. и покретач првог стручног часописа Старинар чији је уредник од 1884. до 1907. Бавио се ликовном критиком.
Решење владарске инсигније Ордена Светог кнеза Лазара је урадио Михаило Валтровић 1889. године.[2]
Главни одбор на челу са Михаилом Валтровићем изабрао је инсигније за Круну краља Петра I Карађорђевића.[3]
Награда „Михаило Валтровић“
уредиНаграду „Михаило Валтровић“ додељује Музејско друштво Србије. 2005. је додељена двема изложбама Музеја Војводине.
Одабрана дела
уредиВалтровићева биографија је обимна и разноврсна. До сада није систематски обрађена.[1]
- Грађа за историју уметности Србије - Београд 1874
- Prodomos (на немачком језику) - Беч 1878
- Поглед на стару српску црквену архитектуру - Београд 1889
Референце
уреди- ^ а б Стевовић, Иван Д. „ОД ТЕРЕНСКЕ СКИЦЕ ДО СКИЦЕ ЦЕЛИНЕ: МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ И СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХИТЕКТУРА”. Зборник Народног музеја. XXII–2: 12.
- ^ „Времеплов: Преминуио Михаило Валтровић”. rtv.co.rs. РТВ. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 8. 9. 2013.
- ^ Стевовић, Љубомир С. (2004). „Српски грб и химна у XX веку”. czipm.org. Центар за истраживање православнога монархизма. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 8. 9. 2013.
