Отворите главни мени

Доњи Класнић је насељено мјесто на подручју града Глине, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска.

Доњи Класнић
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластБанија
ЖупанијаСисачко-мославачка
ГрадГрад Глина
Становништво
 — (2011)Пад 90
Географске карактеристике
Координате45°13′44″ СГШ; 16°09′49″ ИГД / 45.229023078956665° СГШ; 16.163592592940542° ИГД / 45.229023078956665; 16.163592592940542Координате: 45°13′44″ СГШ; 16°09′49″ ИГД / 45.229023078956665° СГШ; 16.163592592940542° ИГД / 45.229023078956665; 16.163592592940542
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина188 м
Доњи Класнић на мапи Хрватске
Доњи Класнић
Доњи Класнић
Доњи Класнић на мапи Хрватске
Доњи Класнић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Доњи Класнић
Доњи Класнић
Доњи Класнић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44404 Горњи Класнић
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

ЛокацијаУреди

Од града Сиска, на ваздушној линији 32, на путу 51 км југозападно од центра града, на ваздушној линији 13, на путу 16 км југоисточно од магистралног пута 6 који повезује Глину са граничним прелазом Двор на Уни.

ИсторијаУреди

ПрошлостУреди

Име насеља дато је према бившим власницима из породице Класнић, који су се у вријеме турске експанзије населили на франковском имању Франкопана. После тога, средином 16. века, пророчанства Срба су стигла у овај крај заједно са турским освајачима. У ослобођењу између 1683. и 1699. године, хришћанска војска је истјерала Турке из тог подручја и турска граница се вратила на Уну. Касније су српске породице стигле на ослобођена подручја из босанског јединства и средње Босне, које су остале под турском влашћу. Године 1696. одред је поразио команданта граничне полиције између Купе и Уне, који је након дугог времена невоља 1704. године прихваћен од бечког суда. Тиме је створен крај Банија, који је постао дио војне граничне страже. Године 1745. основан је Глински центар, прве бањске пуковније, под чијом је управом припадао овај регион. Прва црква Класнића изграђена је 1713. године, а жупа је основана 1774. године. Године 1768. Класнић је имао 109 кућа. Године 1800. било је 92 куће са 986 становника. Најстарије сачуване црквене књиге парохије Класнић су из 1831. и 1833. године. Према црквеним регистрима, у првој половини 19. века, Класнић су насељавале породице: Анђелић, Аџић, Бадрић, Бајић, Бијелић, Бјелан, Богдановић, Богојевић, Бркић, Вучковић, Вукелић, Демић, Драгојевић, Ђурасиновић, Златовић, Зоројевић, Зракић, Јовић, Калаба, Кљајић, Лончаревић, Љиљак, Милакара, Милаковић, Мирчетић, Момић, Муиџа, Обрадовић, Огњеновић, Петровић, Подунавац, Прусац, Релић, Ресановић, Рудић, Русић, Сарапа, Слијепчевић, Стојаковић, Царић, Шикања и Шућура. Школа Класнић основана је 1831. године (данашња зграда школе изграђена је 1965. године).

Распад СФРЈУреди

Доњи Класнић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Доњи Класнић је имао 90 становника.

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 398 455 596 694
Југословени 3 26 3
Хрвати 2 2 1
остали и непознато 7 5
Укупно 410 488 600 694
Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 845
1953. 763
1961. 694
1971. 600
1981. 488
1991. 410
2001. 108
2011. 90

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Класнић је имало 410 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
398 97,07 %
Југословени
  
3 0,73 %
Хрвати
  
2 0,48 %
Муслимани
  
1 0,24 %
неопредељени
  
2 0,48 %
непознато
  
4 0,97 %
укупно: 410

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ http://www.dzs.hr/Hrv_Eng/publication/2011/SI-1441.pdf

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди