Доњи Класнић
Доњи Класнић је насељено мјесто на подручју града Глине, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска.
Доњи Класнић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Град | Глина |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. |  90 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 44″ С; 16° 09′ 49″ И / 45.229023078956665° С; 16.163622592940542° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 188 m |
  Доњи Класнић Доњи Класнић на карти Хрватске | |
 Доњи Класнић Доњи Класнић на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44404 Горњи Класнић |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
Историја уреди
Прошлост уреди
Име насеља дато је према бившим власницима из породице Класнић, који су се у вријеме турске експанзије населили на франковском имању Франкопана. После тога, средином 16. века, пророчанства Срба су стигла у овај крај заједно са турским освајачима. У ослобођењу између 1683. и 1699. године, хришћанска војска је истјерала Турке из тог подручја и турска граница се вратила на Уну. Касније су српске породице стигле на ослобођена подручја из босанског јединства и средње Босне, које су остале под турском влашћу. Године 1696. одред је поразио команданта граничне полиције између Купе и Уне, који је након дугог времена невоља 1704. године прихваћен од бечког суда. Тиме је створен крај Банија, који је постао дио војне граничне страже. Године 1745. основан је Глински центар, прве бањске пуковније, под чијом је управом припадао овај регион. Прва црква Класнића изграђена је 1713. године, а жупа је основана 1774. године. Године 1768. Класнић је имао 109 кућа. Године 1800. било је 92 куће са 986 становника. Најстарије сачуване црквене књиге парохије Класнић су из 1831. и 1833. године. Према црквеним регистрима, у првој половини 19. века, Класнић су насељавале породице: Анђелић, Аџић, Бадрић, Бајић, Бијелић, Бјелан, Богдановић, Богојевић, Бркић, Вучковић, Вукелић, Демић, Драгојевић, Ђурасиновић, Златовић, Зоројевић, Зракић, Јовић, Калаба, Кљајић, Лончаревић, Љиљак, Милакара, Милаковић, Мирчетић, Момић, Муиџа, Обрадовић, Огњеновић, Петровић, Подунавац, Прусац, Релић, Ресановић, Рудић, Русић, Сарапа, Слијепчевић, Стојаковић, Царић, Шикања и Шућура. Школа Класнић основана је 1831. године (данашња зграда школе изграђена је 1965. године).
Распад СФРЈ уреди
Доњи Класнић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, многи Срби су протерани из Доњег Класнића.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Доњи Класнић је имао 90 становника.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 398 | 455 | 596 | 694 |
| Југословени | 3 | 26 | 3 | |
| Хрвати | 2 | 2 | 1 | |
| остали и непознато | 7 | 5 | ||
| Укупно | 410 | 488 | 600 | 694 |
| Демографија[1][2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 845 | |
| 1953. | 763 | |
| 1961. | 694 | |
| 1971. | 600 | |
| 1981. | 488 | |
| 1991. | 410 | |
| 2001. | 108 | |
| 2011. | 90 | |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Класнић је имало 410 становника, следећег националног састава:
Извори уреди
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Сисачко-мославачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- Selo Klasnić kratak istorijat (језик: српски)
