Драгомир Васовић
Драгомир Васовић рођен као Васиљевић (Врховине, код Уба, 17. октобар 1871 — Уб, 21. март 1936), земљорадник, угоститељ (механџија) и учесник оба Балканска рата, као и Првог светског рата. Носилац је Златног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Албанске споменице, те бројних других српских, француских и других одликовања.[1][2]
| драгомир васовић | |||
|---|---|---|---|
 Драгомир Васовић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. октобар 1871. | ||
| Место рођења | Врховине, код Уба, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 21. март 1936. (64 год.) | ||
| Место смрти | Уб, Краљевина Југославија | ||
| Професија | угоститељ | ||
| Деловање | |||
| Учешће у ратовима | Први балкански, Други балкански, Први светски | ||
| Служба | Војска Краљевине Србије 1912 — 1918. | ||
| Чин | пешадијски наредник | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Драгомир је рођен 17. октобар 1871. у селу Врховине, код Уба. Као дечак, потом младић, био је пољопривредник, потом конобар и угоститељ (механџија). Његов отац Јован, такође земљорадник, умро је 1897, а мајка Пеладија, домаћица, 1923. године. Драгомир је основну школу учио и завршио у суседном селу Степању, односно Бајевцу.[1] Пошто није имао услова да настави даље школовање после завршена три разреда остао је на селу и бавио се пољопривредом. Редован војни рок служио је у IV чети III батаљона IV пешадијског пука „Стеван Немања”, која је тада била стационирана у Пожеги. На одслужењу војног рока остао је од 1893. до 1895. године. По његовом завршетку враћа се у родне Врховине и наставља да обрађује имање, гаји стоку, сади и подиже воће.
Ратна каријера уреди
Као резервни пешадијски наредник учествовао је у свим ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године и важио за једног од најхрабријих војника IV чете III батаљона II пешадијског пука III позива. Извео је више херојских подухвата и обавио неколико веома запажених извиђања преко реке Саве, после којих једоносио драгоцене податке о непријатељским положајима, њиховом бројном стању и расположењу. Учествовао је у више борби и других акација које је водила његова јединица. Посебно се истакао у борбама на положају Степојевац код Лазаревца, октобра 1914. године, после чега је одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО 11 123, од 15. јануара 1915. године. На положају Космај, новембра 1914. године, био је теже рањен у леву руку. Ипак повлачио се са српском војском преко Косова и Албаније и учествовао у борбама на Солунском фронту увек показујући запажену храброст и сналажљивост. Захваљујући томе добио је једно француско одликовање, Албанску споменицу и друге споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године.
Живот након рата уреди
По окончању ратова вратио се кући. Видевши да се са оно мало посне земље не може обезбедити пристојна егзистенција себи и члановима своје породице, напушта Врховине и настањује се у Убу. Прво ради као конобар код тамошњих кафеџија, а касније отвара и своју сопствену кафану (механу). Без сумње то му је помогло да лакше и боље живи мада ни након тога није био богат човек. У браку са Радојком Обрадовић (1884-1950) имао је шесторо деце, а позната су имена његова четири сина: Богољуб, Властимир, Светомир и Владан.
Драгомир је умро 21. марта 1936. године у Убу.
Очевим стопама уреди
Почетком Другог светског рата, сва четири његова сина били су активни учесници или сарадници Народноослободилачког покрета (НОП) у Тамнави. Најстаријег, Богољуба Немци су стрељали у акцији одмазде у Гуњевцу крај Уба 31. октобра 1941. године. Светомир, звани Света (1905—1985) био је члан првог Народноослободилачког одбора на Убу. И најмлађи Владан је, у јесен 1941. године, био борац Тамнавског батаљона Ваљевског односно Посавског партизанског одреда. Почетком 1942. године је заробљен и преко Немачке интерниран у Норвешку, одакле је пребегао у Шведску, где је живео и након Другог светског рата.
Референце уреди
- ^ а б „Тамнавци - Носиоци Карађорђеве звезде. стр. 138.” (PDF).
- ^ Архив Југославије, Београд, Фонд Краљевског двора, Збирка података о носиоцима ордена Карађорђеве звезде и Белог орла; Влаховић, 1990, 423; Петковић,1974, 96; Радојчић, 1998а, 391; Запис са надгробног споменика на Убском гробљу; Подаци из матичне књиге умрлих за Уб.
Литература уреди
- Архив Војно-историјског института, Београд, Досије Драгомир Васовић
- Архив Југославије, Београд, Фонд: Краљев двор – Збирка података о носиоцима ордена Карађорђеве звезде и Белог орла.