Драгомир Иконић


Драгомир Иконић (Чачак, 5.октобар 1883 - Београд, 16. март 1957 ) био је професор, публициста, народни посланик и министар у Влади Краљевине Југославије, власник и уредник листа „La Patrie Serbe” који је излазио у Француској од 1916. до 1918. године.

Драгомир Иконић
Dragomir Ikonić.jpg
Датум рођења(1883-10-05)5. октобар 1883.
Место рођењаЧачак,  Краљевина Србија
Датум смрти16. март 1957.(1957-03-16) (73 год.)
Место смртиБеоград,  СРЈ
СупружникДаринка Томашевић

БиографијаУреди

Драгомир Иконић је рођен 5. октобра 1883. године у Чачку у сиромашној породици абаџије Димитрија и кројачице Кристине. Живео је у чачанској Циганмали.[1]


Образовање и радУреди

Драгомир Иконић основну школу и Гимназију завршава у Чачку, а потом школовање наставља у Јагодини као ђак прве генерације Мушке учитељске школе. Након завршене учитељске школе, ради као учитељ у Миланџи код Ивањице и Лазаревцу. У Ивањици се жени Даринком Томашевић, ћерком богатог трговца и тако себи обезбеђује наставак школовања на универзитету у Цириху. Завршава студије педагогије и психологије. Крајем 1913. године брани докторску дисертацију.

За време Првог светског рата Иконић у Француској издаје и уређује часопис „La Patrie Serbe“. По окончању рата, враћа се у Србију и у Београду ради на месту референта за наставу у Министарству просвете, а затим постаје професор Треће београдске гимназије. Ипак, љубав према новинарству и политици биће његово коначно опредељење. Драгомир Иконић прећи ће пут од грађанске левице до профашистичке деснице и као министар у влади Цветковић - Мачек 1941. године завршиће своју политичку каријеру.[2] После рата, на иницијативу Јаше Продановића ослобођен је кривице.

Драгомир Иконић био је сарадник у педагошком часопису „Наша школа“, као и у политичким листовима „Одјек“ и „Република“. За издавачко предузеће „Геца Кон“ радио је преводе са француског, енглеског и немачког језика. Већина његових објављених превода је са енглеског језика у едицији „Библиотека јавног права“. Са француског језика превео је књиге „Основе социологије“ Жоржа Паланта (1925) и „Дипломатску историју Европе“ Антоана Дебидура (1933).

Драгомир Иконић умро је 16. марта 1957. године у Београду.


РеференцеУреди

  1. ^ Оташевић, Даница. Глас библиотеке. Чачак : Градска библиотека, 1988- (Чачак : Литопапир). стр. 141. 
  2. ^ Орбовић, Марија. Полет : (1924-1926). Чачак : Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", 2009 (Чачак : Јуреш). стр. 158. ISBN 978-86-83375-49-3. 

Спољашње везеУреди