Драгочево

Драгочево
Драгочево;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Нови Пазар
Становништво
— 2011.	86
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 22″ С; 20° 31′ 10″ И / 42.989333° С; 20.519333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	966 m
	Драгочево Драгочево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	020
Регистарска ознака	NP

Драгочево је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Име насеља долази од личног имена Драгоч или Драгош. Налази се на горњим странама Струмачког Брда, куће су груписане у два дела Кељевићи и Павловићи. Селу иначе припадају и засеоци Табалије и Врановиће који се код локалног становништва сматрају засебним селима.

Табалије се налазе на падинама брда Гувнина и Камиларе према Ибру и чине га две групе кућа: Краљевина и Петрова Њива.

Врановиће се налази са обе стране Врановнићског брда које заселак дели на две групе кућа Врановиће и Селиште. На раскрсници путева између Горњих Варага, Врановића и Витакова налази се Русалинско гробље иначе бугарско гробље, за које се везују многе легенде. На овом гробљу сахрањено је доста Јевреја, Влаха и Турака који су на путу Дубровник-Истанбул побијени од албанских пљачкаша. Неколико јеврејских породица остало је да живи у Драгочеву, прешавши у православне Павловиће. Село је познато и по Бошковићима, потомцима оца Руђера Бошковића, иначе херцеговца, који су из Дубровника прешли у село Корита код Подгорице, мешали се са Ромима а потом се настанили у Драгочеву.{{}} Према попису из 2011. било је 86 становника.

Демографија

Популација (ист.): Драгочево
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2002	2011
Становништво	415	458	444	378	254	152	112	86

Етнички састав према попису из 2002.‍^[1]

Срби	112	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[2]


	м	ж
?	1	1
80+	3	1
75—79	4	3
70—74	1	5
65—69	2	3
60—64	3	4
55—59	4	3
50—54	3	3
45—49	1	2
40—44	4	1
35—39	4	1
30—34	9	2
25—29	8	4
20—24	2	4
15—19	0	1
10—14	0	4
5—9	7	5
0—4	5	4
Просек :	38,6	40,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	52	53	63	59	51	44	30

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	5	9	2	1	3	7	2	1	0	0	3,73

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	49	14	29	6
Женски	38	2	28	8
УКУПНО	87	16	57	14

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	41	28	0	0	5
Женски	24	16	0	0	5
УКУПНО	65	44	0	0	10
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	2	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	1
УКУПНО	0	0	0	0	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	4
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	6

Референце

^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[2] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]