Драгољуб Радојевић

Драгољуб М. Радојевић (Сварча код Блаца, 3. јануар 18881944) био је српски и југословенски пешадијски официр, резервни мајор Југословенске војске, заменик командант Другог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини у Другом светском рату, носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Ордена Југословенске круне.

Драгољуб Радојевић
Dragoljub Radojević.jpg
Резервни мајор Драгољуб Радојевић са Орденом Југословенске круне
Датум рођења(1888-01-03)3. јануар 1888.
Место рођењаБлаце
Краљевина Србија
Датум смрти1944.(1944-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (55/56 год.)
Војска Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Југословенска војска у отаџбини
Родпешадија
Године службе1912−1944
Чинрезервни мајор
ЈединицаДруги косовски корпус - Горски штаб 193
Битке/ратовиПрви балкански рат

Други балкански рат


Први светски рат


Други светски рат
ОдликовањаSRB-SHS-YUG Srebrna Vojnička Karađorđeva zvezda sa mačevima BAR.svg YUG Orden Jugoslovenske Krune Kavalir BAR.svg

БиографијаУреди

Ратови за ослобођење и уједињење (1912−1918)Уреди

Рођен је 3. јануара 1888. године у Сварчи код Блаца, као син капетана Мојсила Радојевића и мајке Саве. Отац Мојсило је био на служби у војном одсеку у Прокупљу.

Драгољуб је учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату као војник 12. пешадијског пука „Цар Лазар“ Шумадијске дивизије, где је брзо постао поднаредник. Рањен је 18. септембра 1914. године у Гучевском бици. Повлачио се преко Албаније и на Солунском фронту постао је наредник и командир митраљеског одељења. Тамо је поново рањен, а за исказану храброст је 12. септембра 1917. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима.[1]

Међуратни периодУреди

У војсци је остао до 1920. године и напредовао до чина поручника са службом у Војном округу у Прокупљу. Затим је демобилисан и до наредног рата је радио у бановинској болници.

Унапређен је 31. децембра 1940. године у чин резервног пешадијског мајора Југословенске војске. Током међуратном периода је одликован и Орденом Југословенске круне V реда. Са супругом Милунком имао је синове Мирослава и Дамјана.[2]

Други светски ратУреди

За време Другог светског рата је био помоћник команданта Другог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. На тој дужности је и погинуо 1944. године.

ОдликовањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Влаховић, Томислав (1988). Витезови Карађорђеве звезде са мачевима. 
  2. ^ Марјановић, П.; Костић, Р. (2016). Носиоци Карађорђеве звезде са мачевима из Топлице. Прокупље: Народни музеј Топлице.