Драчић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 267 становника.

Драчић
Dračić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Раст 267
Географске карактеристике
Координате44°12′32″ СГШ; 19°53′32″ ИГД / 44.209° СГШ; 19.892333° ИГД / 44.209; 19.892333Координате: 44°12′32″ СГШ; 19°53′32″ ИГД / 44.209° СГШ; 19.892333° ИГД / 44.209; 19.892333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина345 м
Драчић на мапи Србије
Драчић
Драчић
Драчић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14203
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

ДемографијаУреди

У насељу Драчић живи 223 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (41,5 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 311
1953. 399
1961. 304
1971. 308
1981. 290
1991. 280 278
2002. 264 273
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
262 99,24 %
Руси
  
2 0,75 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ОбразовањеУреди

ОШ Драгољуб Илић налази се у центру села Драчић. Настанак и развој школства у овом сеоском центру има занимљиву прошлост. Према писању др Марије Исаиловић у књизи Школе у ваљевском крају, градња школе у Драчићу почела је још 1861. године. Према споразуму са мештанима, на свом имању школу је подигао Стеван Јовановић Геранчић.

Основна школа у Драчићу почела са радом 1893. године када је драчићка општина привремено уступила зграду своје суднице. Истине ради, треба подсетити да је министар просвете, својим дописом наредио да се подигне нова школска зграда, са напоменом да ће у противном школу затворити, јер је привремена зграда трошна и скоро неупотребљива.

Један од првих учитеља школе у Драчићу био је владика Николај Велимировић, касније епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник. Међутим, 1941. запаљена је школска зграда у Драчићу и током борби погинуо је Драгољуб Илић, учитељ у школи по коме је она касније и добила име. Настава је одржавана по сеоским кућама, све до 1945. године када је школа  обновљена. Оронула школска зграда оштећена је земљотресом у пролеће 1999. године кад и почиње изградња  нове школе.

Нова школа је отворена 17. септембра 2000. године, направљена и опремљена по најсавременијим критеријумима. Нова школска зграда је површине 2886 м2. Састоји се од приземља, два спрата и поткровље, где је смештено 8 учионица, 6 кабинета, библиотека, фискултурна сала, 5 канцеларија, наставничка канцеларија, трпезарија, две чајне кухиње. У пространом холу школе налази се мали етно музеј који радо посећују ученици из других школа, најчешће градских јер представља прави раритет, а служи као очигледан пример за изборни предмет Народна традиција. Нова модерна школа, рађена према пројекту арх. Данке Марковић, доминира читавим селом на понос и дику становника овог краја. Асфалтним путем је повезана са Ваљевом где саобраћају локални аутобуси па је олакшан превоз ђака. Архитектонски је ослоњена на традицију, модерна и савремена по својим садржајима. У свом склопу школа има пет издвојених одељења у селима Жабари, Пријездић, Бачевци и Букови у којима се изводи разредна настава у комбинованим одељењима или као неподељена школа.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди