Отворите главни мени

Дупљаја мађ. Temesváralja је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

Дупљаја
Dupljaja, Orthodox Church.jpg
Српска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 738
 — густина33/км2
Географске карактеристике
Координате44°55′32″ СГШ; 21°16′31″ ИГД / 44.92560° СГШ; 21.27531° ИГД / 44.92560; 21.27531Координате: 44°55′32″ СГШ; 21°16′31″ ИГД / 44.92560° СГШ; 21.27531° ИГД / 44.92560; 21.27531
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина76 м
Површина25,8 км2
Дупљаја на мапи Србије
Дупљаја
Дупљаја
Дупљаја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26328
Позивни број013
Регистарска ознака

ГеографијаУреди

Положај насељаУреди

Има добар географски положај, а изграђена је на контакту Малог песка и долине Караша, северозападно од Беле Цркве. Село представља раскрсницу између Делиблатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости.

ИсторијаУреди

Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.

Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.

Крај Дупљаје, на обали Караша, налазе се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.

Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.

Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког дистрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.

 
Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године

Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. Аустријски царски ревизор Ерлер је констатовао 1774. године да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.[1] Године 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.[2]

Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Дупљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876. у састав Тамишког комитата.

У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880 – 867; 1890 – 1.049; 1900 – 1.153; 1910 – 1.242.

Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.

На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба – 1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара – 2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4.230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[3]

Овде се налази ФК Банат Дупљаја.

Називи у прошлостиУреди

У 15. веку – Dupócz

1713. – Дупљаја

1894. – Temes – Váralja

1922. – Дупљаја

ДемографијаУреди

У насељу Дупљаја живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,6 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.173
1953. 1.190
1961. 1.174
1971. 1.165
1981. 1.152
1991. 1.027 903
2002. 854 1.001
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
775 90,74 %
Румуни
  
24 2,81 %
Роми
  
7 0,81 %
Мађари
  
6 0,70 %
Чеси
  
3 0,35 %
Хрвати
  
3 0,35 %
Југословени
  
2 0,23 %
Немци
  
1 0,11 %
Македонци
  
1 0,11 %
непознато
  
6 0,70 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  3. ^ Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Милекерови летописи јужнобанатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9.
  • Летописа Период 1812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  1. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везеУреди