Епископ злетовско-струмички Симеон
Владика Симеон Поповић (20. април 1874 — Штип, 21. октобар 1939) био је владика Српске православне церкве, владика Злетовско-Струмички (1934—1939).[1]
Епископ злетовско-струмички Симеон | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. април 1874. |
| Датум смрти | 1939. |
| Место смрти | Штип |
Био је као архимандрит ректор Призренске богословије (1924—1934).
Живот уреди
Рођен у Лијешћу, срез Дервентски, у Босни, 1874. године. Свршио гимназију у Сремским Карловцима и богословски факултет у Черновицама. Промовисан за доктора Богословије 1904. године. За време Првог светског рата је као истакнути национални радник малтретиран и затваран од стране окупатора. Одликован је орденима Св. Саве и Белог орла, као и француским Академских палми.[2] Био је вероучитељ у Сарајеву до 1921. године. За професора богословије у Рељеву постављен 1921. године[3]. Прослава 50 година Призренске богословије, прве српске средње школе у Старој Србији, из објективних разлога није прослављена 1921. већ следеће, 1922. године. Првог дана свечаности, 14. октобра, откривен је први споменик Сими Игуманову и ректор богословије, архимандрит Симеон Поповић је између осталога рекао: Као национални радници и борци за крст часни и слободу златну, они су одважно, самопожртвовано и јуначки одолевали свима страховитим бурама, које су се подизале на српском небу. Постао је 1934. године владика злетовско-струмички.[4]
Референце уреди
- ^ "Политика", Београд 1938. године
- ^ "Правда", Београд 20. јун 1934. године
- ^ Споменица педесетогодишњице Призренске Богословско-Учитељске Школе, 1871-1921 на сајту Гугл књиге
- ^ Кокотовић, Будимир (2021). Православље, бр. 1299. од 1. маја, Споменици Симе А. Игуманова, вечног добротвора боголсовија у Призрену и Нишу. Београд: СПЦ. стр. 40.
