Отворите главни мени

Патријарх српски Викентије

(преусмерено са Викентије Проданов)

Патријарх српски Викентије (световно Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 11/23. август 1890Београд, 5. јул 1958) је био 42. врховни поглавар Српске православне цркве.

Патријарх српски Викентије
Vikentije Prodanov.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
Архијерејски чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СједиштеБеоград
Године службеод 1. јула 1950. до 5. јулa 1958.
ПретходникПатријарх Гаврило V
НасљедникПатријарх Герман
Претходна епархијаадминистратор Епархије сремске
Године службе19471951
ПретходникВалеријан Прибићевић
НасљедникНиканор Иличић
Претходна епархијаадминистратор Епархије жичке
Године службе19411947
ПретходникНиколај Велимировић
НасљедникВалеријан Стефановић
Претходна епархијаепископ злетовско-струмички
Године службе19391950.
ПретходникСимеон Поповић
НасљедникНаум Димовски (1959, од 1967. у расколу)
Претходна епархијавикарни епископ марчански
Године службе19361939.
ПретходникЕмилијан Мариновић
Насљедник-
Лични подаци
Световно имеВитомир Проданов
Датум рођења23. август 1890.
Мјесто рођењаБачко Петрово Село
 Аустроугарска
Датум смрти5. јул 1958.(1958-07-05) (67 год.)
Мјесто смртиБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Викентије.

БиографијаУреди

Мирско име патријарха Викентија је било Витомир Проданов, рођен је 11/23. августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђорђа и мајке Јелене. У родном месту завршио је основну школу после које одлази за Нови Сад, где се уписује у гимназију. После завршене гимназије, одлази у Сремске Карловце да учи Богословију. Замонашио се 1917. године у Бездину. Од 1921. године био је на дужности секретара Управног одбора манастира Карловачке митрополије, и ту дужност је обављао до 1923. године.

Пошто се интересовао за науку, уписао се на Филозофски факултет у Београду и 1929. године и дипломирао на групи за историју.

Главни секретар Светог архијерејског синода постао је 1932. године, викарни епископ марчански 1936. године, епископ злетовско-струмички 1939. године и администратор охридско-битољски 1940. године.

Бугарски окупатори су га 1941. године протерали из Штипа. После Другог светског рата није могао да се прими своје епархије јер је тадашња комунистичка власт преко УДБА-е створила неканонску тзв. Македонску православну цркву, која до данас није канонски призната. У периоду 19471951. администрирао је Сремском епархијом.

Викентије је изабран за патријарха 1. јула, 1950. године. Као патријарх, успоставио је везе са осталим епархијама СПЦ, које су услед ратних прилика и прогона нове власти, биле доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног свештенства. Наиме, црквени пензиони фонд је био укинут после рата, а право на државне пензије су имали само лаици.

Патријарх Викентије је био активан члан историјског друштва Војводине и неко време уредник „Гласника историјског друштва“ Војводине од 1930. до 1934, а такође је сарађивао у историјским часописима из црквене историје.

Патријарх Викентије је умро 5. јула 1958. под загонетним околностима,[1] непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве. Гробница патријарха Викентија се налази у Саборној цркви у Београду, на северном зиду припрате лево од гробнице митрополита Михаила.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
-
викарни епископ марчански
19361939

Наследник:
Емилијан (Мариновић)
Претходник:
Симеон (Поповић)
епископ злетовско-струмички
19391950
Наследник:
Наум Димовски
(1959, од 1967. у расколу)
Претходник:
Николај (Велимировић)
администрирао Епархију жичку
19411947
Наследник:
Валеријан (Стефановић)
Претходник:
Валеријан (Прибићевић)
администрирао Епархију сремску
19471951
Наследник:
Никанор (Иличић)
Претходник:
Гаврило
патријарх српски
19501958
Наследник:
Герман