Железничка станица Шабац
Железничка станица Шабац је железничка станица у Шапцу са богатом историјом кроз више од једног столећа.
| Железничка станица Шабац | |
|---|---|
| |
| Железничка станица Шабац данас | |
| Земља | Србија |
| Место | Шабац |
| Адреса | Цара Душана, 13 |
| Железничке линије | Рума—Зворник Рума—Шабац Београд—Зворник |
| Перона | 1 |
| Колосека | 2 |
| Отворена | 1910. |
| Власник | Железнице Србије |
Историја уреди
На крају 19. века јавила се идеја да људи брже путују до важнијих места, у овом случају Бање Ковиљаче, која је била значајно лечилиште у Краљевини Србији. Стога је одлучено да се гради пруга.
Изградња пруге и историјат до 1941. уреди
Изградња пруге од Шапца до Бање Ковиљаче ширине колосека 0,76 метара и дужине 54 km је започета 28. августа 1906. године, на стоту годишњицу Боја на Мишару полагањем камена темељца железничке станице Шабац. Финансијер радова био је Подрински округ који је и основао Подринску окружну железницу (ПОЖ). Пруга је пуштена у саобраћај 18. јула 1910. године. Воз се пругом кретао брзином од 20 km на час и превозио је путнике и стоку.
Након ослобођења Шапца у Првом светском рату, 11. новембра 1918. године, одмах је обновљен саобраћај Подринске окружне железнице. На линији Шабац—Бања Ковиљача привремени саобраћај је успостављен 16. новембра 1918. године, а редован свакодневни из оба правца тек 15. маја 1920. године.
Године 1929. након формирања Дринске бановине, Подринска окружна железница мења назив у Железница Дринске бановине (ЖДБ).[1]
Премошћавање Саве уреди
Иницијатива о премошћавању Саве код Шапца и спајању Срема и Мачве испољила се године након уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, те је 1919. године поднет и захтев грађана Шапца за изградњу друмско-железничког моста. Пројекат моста је израђен 1922. године, а изградња је започела наредне године, да би био пуштен друмски саобраћај преко моста између Кленка и Шапца 15. јула 1932. године.[2]
Железнички крак нормалног колосека преко моста до железничке станице Шабац је постављен тек 31. маја 1934. године, када је мост и освештан. Дана 3. јуна исте године преко моста прелази први шетни воз, а одмах након њега и дворски воз који довози у Шабац краљ Југославије Александара I Карађорђевића који је отворио редовни саобраћај на прузи Шабац—Рума.[3] На прузи нормалног колосека од Руме до Шапца саобраћај су обављала Југословенске државне железнице (ЈДЖ) поред Железница Дринске бановине које су обављале саобраћај на својој прузи узаног колосека.[4] Тако је са ове станице први пут успостављен воз ка Руми, до које се раније путовало паробродом "Мачва" па на старију деоницу пруге од Кленка.[2]
Станица данас уреди
Данас је станица и даље у функцији, а у мају 2023. године се налази у фази реконструкције. Са ње укупно иде 7 путничких полазака дневно (4 за Руму, 1 за Београд (што је дуго очекивана жеља житеља) и 2 за Мали Зворник). Ка Зворнику, тј. Лозници није постојала 13 година због лошег стања пруге, а сада до Лознице путује сат времена, а до Зворника још пола сата. До Београда никад није постојао директан воз, него је у Руми народ преседао откад постоји воз до Руме. Сада људи директно могу возом који путује 1 сат и 50 минута. Станица је део пруге Рума-Зворник.
Референце уреди
- ^ Pruga uskog koloseka Šabac-Loznica-Banja Koviljača FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA
- ^ а б Шабац у прошлости IV, историјски архив у Шапцу, 1984. 262 стр.
- ^ VEK ŽELEZNIČKE STANICE U ŠAPCU G. Jojić (15. April 2007)[мртва веза]
- ^ Пруга Рума—Зворник