Жиливоде
Жиливода (алб. Zhilivodë) насеље је у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Тримор (алб. Trimor). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 496 становника, већину становништва чинили су Албанци.
Жиливодa | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. |  496[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 41′ 52″ С; 20° 59′ 24″ И / 42.69778° С; 20.99° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Жиливодa Жиливодa на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Географија уреди
Село је на брдовитом земљишту, збијеног је типа, са листопадном шумом и погодује сточарству. Оранице, са растреситом земљом, на којој успевају све житарице. Смештено на падини Чичавице, око 21 km јужно од Вучитрна.
Историја уреди
Село се помиње у турском попису области Бранковића 1455. године као Зливодеса са 18 српских кућа.[2] Село је обновљено средином 19. века, када се помиње као Жиливоде. У селу су, поред Жиливодског потока, почетком 20. века биле забележене развалине трију српских цркава: једна у селу, друга више села и трећа у планини према суседном селу Сибовцу. У овом селу сада живи само албанско становништво. Према писању Атанасија Урошевића, Срби средином 19. века прешли су у ислам и остали у овом селу да живе до сада.[3]
Комисија Владе Србије за нестала лица претпоставља да се у овом насељу налази масовна гробница у коју су бачена тијела 26 Срба и неалбанаца киднапованих на Космету 1998. и 1999. године.[4]
Демографија уреди
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 393 | 460 | 510 | 651 | 751 | 759 | 496 |
 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
- ^ Урошевић 1965, стр. 213.
- ^ „Обилић- Истражује се масовна гробница”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012.
Литература уреди
- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 213.
Спољашње везе уреди
