Жиливода (алб. Zhilivodë) насеље је у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Тримор (алб. Trimor). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 496 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Жиливодa
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 496[1]
Географске карактеристике
Координате42°41′52″ СГШ; 20°59′24″ ИГД / 42.69778° СГШ; 20.99° ИГД / 42.69778; 20.99Координате: 42°41′52″ СГШ; 20°59′24″ ИГД / 42.69778° СГШ; 20.99° ИГД / 42.69778; 20.99
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Жиливодa на мапи Србије
Жиливодa
Жиливодa
Жиливодa на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Село је на брдовитом земљишту, збијеног је типа, са листопадном шумом и погодује сточарству. Оранице, са растреситом земљом, на којој успевају све житарице. Смештено на падини Чичавице, око 21 km јужно од Вучитрна.

ИсторијаУреди

Село се помиње у турском попису области Бранковића 1455. године као Зливодеса са 18 српских кућа.[2] Село је обновљено средином 19. века, када се помиње као Жиливоде. У селу су, поред Жиливодског потока, почетком 20. века биле забележене развалине трију српских цркава: једна у селу, друга више села и трећа у планини према суседном селу Сибовцу. У овом селу сада живи само албанско становништво. Према писању Атанасија Урошевића, Срби средином 19. века прешли су у ислам и остали у овом селу да живе до сада.[3]

Комисија Владе Србије за нестала лица претпоставља да се у овом насељу налази масовна гробница у коју су бачена тијела 26 Срба и неалбанаца киднапованих на Космету 1998. и 1999. године.[4]

ДемографијаУреди

Популација (ист.): Жиливоде
Година1948195319611971198119912011
Становништво393460510651751759496
Еволуција становништва
 

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  3. ^ Урошевић 1965, стр. 213.
  4. ^ „Обилић- Истражује се масовна гробница”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди