Отворите главни мени

Забајкалски национални парк (рус. Забайкальский национальный парк) (на енглеском, "Trans-Baikal") простире се на средњи део источне обале Бајкалског језера, западним падинама Баргузинског ланца на истоку, Ушкани острва, и највеће полуострво на језеру Свети Нос. Од 2690 km² површине парка, 38.8 km² су заштићена водена подручја у језеру.[1]

Забајкалски национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Baikal.Zmeinaya buhta.JPG
Мапа са локацијом заштићене области Забајкалски национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Забајкалски национални парк
МјестоБурјатија Русија
Најближи градУлан Уде
Координате53°43′N 109°13′E / 53.717° СГШ; 109.217° ИГД / 53.717; 109.217Координате: 53°43′N 109°13′E / 53.717° СГШ; 109.217° ИГД / 53.717; 109.217
Површина269,000 ha
Основано1986. године
Управљачко тијелоМинистарство природних ресурса и животне средине Русије

ТопографијаУреди

Забајкалски је на западу омеђен обалом Бајкалског језера, на северу са резерватом природе Баргузин (строго заштићени природни резерват скоро исте површине као и Забајкалски), на југу и истоку планинским ланцем Баргузин. Највиши врх у парку је Мт. Бармашовој висине 2376 m.[2]

Подручје парка је веома стрмо, 55% парка је на нагибу већем од 26 степени, а додатних 28% је између 16 и 25 степени.[1]

Полуострво Свети Нос дуго је 53 km и широко 35 km, са својим планинским комплексом, чији је највиши врх 1877 m. Острвске планине су пошумљене брезом, аришом и рододендроном. Има неколико десетина планинских потока и извора, а са копном је повезано Чивиркујском превлаком. Острво је познато по предивном погледу на језеро (који омогућава високи централни видиковац који се пружа са планине преко језера са свих страна), као и на свој "певајући песак" на Мароковој плажи, такозван због звука који се чује док се хода по њему.[3]

Полуострво Свети Нос (десно) је подводно повезано Академским гребеном са острвом Олхон на југозападу.

Ушкани острва на средини језерасу део Забајкаљског парка. Она су источни крак потопљеног Академског гребена, који дели Бајкалско језеро на северни и јужни басен. На западној страни језера Академски гребен се опет уздиже изнад воде у виду острва Олхон, које је део Прибајкалски национални парк. Ушкани је архипелаг од 4 острва површине 10 km². Позната су као станиште бајкалских фока. Острва су мермерна и кречњачка и садрже пећине са доказима људског боравка из неолитског периода.[4]

Екорегион и климаУреди

Парк се налази у западносибирским тајгама, између река Јенисеј и Лене. Доминантна је четинарска вегетација, а регион је врло богат минералима. На подручју Забајкалског влада субполарна клима (Кепенова класификација климата (Dwc)). Карактеришу је дуге, веома хладне зиме са мало снега и прохладна лета.[5] Језеро, донекле, ублажава ефекат субарктичке климе, али је на планинама хладније. Годишње падне од 450 mm (у приобалном делу) до 550 mm (у планинама) кише. Ветрови дувају са запада и југозапада.[6]

Бајкалско језеро, Бурјатија, Русија
Климатограм
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
1,3
 
 
−9
−28
 
 
0,9
 
 
0
−23
 
 
1
 
 
21
−5
 
 
1,1
 
 
40
18
 
 
1,3
 
 
57
32
 
 
1,8
 
 
71
44
 
 
2
 
 
75
52
 
 
1,7
 
 
70
48
 
 
1,5
 
 
56
35
 
 
1,7
 
 
38
19
 
 
1,5
 
 
15
−3
 
 
1,4
 
 
−3
−21
Просечне макс. и мин. температуре у °F
Укупне падавине у инчима
Извор: GlobalSpecies.org

ФлораУреди

Пошумљеност је велика. Шуме су претежно четинарске. 34% површине парка заузима бор, 30% сибирски патуљасти бор, 14%  сибирски бор, 9% ариш. Око 10000 хектара је под старим стаблима.

 
Поглед на Чивиркујску превлаку са врха на полуострву Свети Нос

ФаунаУреди

Парк насељавају животиње типичне за јужносибирску шуму, медвед, вук, лисица, рис, видра, дивљи зец, веверица, лос, 249 врста птица, међу којима и велики корморан. Током лета воде Бајкалског језера посети око 3000 бајкалских фока.[7] У алпским ливадама може се срести Камчатски мрмот. Острво Бољшој Ушкани је познато по највећој концентрацији великих мравињака у Русији – хиљаде који се уздижу прекоо 1,5 m у висини.

ТуризамУреди

 
Бајкалско језеро

Доста се ради на промоцији туризма. За поједине делове парка су потребне посебне дозволе (због опасног терена). За различита пешачка и рекреативна места у парку, дневна карта се може купити на улазу.[6] Зими је врло популарно пецање у леду или крос кантри скијање дуж обале. Што се смештаја тиче, постоје бунгалови и плутајући еко-хостел.[8]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Zaybaybalsky National Park (Official Park Site)” (на језику: руски). FGBU Joint Directorate Barguzin State Nature Biosphere Reserve and the Trans-Baikal National Park. Приступљено 27. 01. 2016. 
  2. ^ „Zaybaybalsky National Park” (на језику: руски). Приступљено 27. 1. 2016. 
  3. ^ „Svyatoy Nos Peninsula”. Baikal-Raduga. Приступљено 27. 1. 2016. 
  4. ^ „Ushkany Islands”. Baikal-Raduga. Приступљено 27. 01. 2016. 
  5. ^ „Global Species : Climate Data for Latitude 53.75 Longitude 109.25”. globalspecies.org. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2016. Приступљено 22. 12. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „The Svyatoy Nos peninsula (Holy Nose)”. www.baikal-raduga.com. Приступљено 22. 12. 2018. 
  7. ^ „Забайкальский национальный парк ● Каталог ООПТ ● Особо Охраняемые Природные Территории (ООПТ)”. www.zapoved.ru. Приступљено 22. 12. 2018. 
  8. ^ „Ushkany Islands (Ushkanii Isles)”. www.baikal-raduga.com. Приступљено 22. 12. 2018. 


Спољашње везеУреди