Заблаће (Чачак)

насеље у Чачку, Моравички округ, Србија

Заблаће је шумадијско насеље у Србији у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 1064 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Заблаће коју су чинила насељена места: Балуга (Трнавска) (тадашњи званични назив само Балуга), Бањица, Брезовица, Горичани, Јежевица, Качулице, Кукићи, Липница, Мршинци, Петница, Премећа, Рајац, Слатина, Вапа, Виљуша, Заблаће и Жаочани (тадашњи званични назив Заочани). После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Заблаће
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2022.Пад 1064
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 48″ С; 20° 27′ 00″ И / 43.8467° С; 20.4500° И / 43.8467; 20.4500
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина198 m
Заблаће на карти Србије
Заблаће
Заблаће
Заблаће на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32223
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Овде се налазе Родна кућа Владислава Петковића Диса, Железничка станица Заблаће, Запис липа у Трсинама (Заблаће) и Запис Јововића јабука (Заблаће), као и Црква Светог Архангела Гаврила и ОШ „Владисав Петковић Дис”.

Из овог места је био носилац Карађорђеве звезде Миљко Танасијевић.[1]

Демографија

уреди

У насељу Заблаће живи 1000 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 392 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.010
1953. 1.037
1961. 1.052
1971. 1.081
1981. 1.251
1991. 1.276 1.264
2002. 1.226 1.245
2011. 1.170
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.219 99,42%
Црногорци
  
3 0,24%
Словенци
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 199 227 267 292 351 374 392


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 77 88 73 78 34 29 8 3 2 0 3,13
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 529 158 335 15 19 2
Женски 516 62 335 97 19 3
УКУПНО 1.045 220 670 112 38 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 314 118 0 2 76
Женски 176 67 0 0 42
Укупно 490 185 0 2 118
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 31 29 2 13
Женски 0 2 25 1 4
Укупно 1 33 54 3 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 1 2 4 1
Женски 2 1 4 5 10
Укупно 3 2 6 9 11
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 29
Женски 2 0 0 11
Укупно 6 0 0 40

Референце

уреди
  1. ^ Немачким топовима тукао Немце („Политика”, 11. август 2018)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди