Завој (Пирот)

(преусмерено са Завој (Србија))
За друге употребе, погледајте Завој (вишезначна одредница).

Завој је назив села у околини Пирота, које је потопљено 26. фебруара 1963.-е године, одроном дела планине и блокирањем реке Височице, која је касније напунила котлину и потопила село. Створена је природна преграда код села Завој. До децембра 1964. године пунећи се свакодневно, нагло је створено природно урвинско Завојско језеро. Село се пре катастрофе налазило 18 километара северно од Пирота у долини реке Височице. Војска са чамцима је спасило становништво, њих 1700 људи. Нестало је у води читаво село са 208 добрих кућа од чврстог материјала. Након потапања, становништво се раселило са тих простора и формирали насеље ближе Пироту и назвали га Нови Завој. На основу потапања села због природне катастрофе, почело се са изградњом бране како би се ту формирало вештачко језеро. Та брана је завршена и пуштена у рад 1990.-е године, под називом ХЕ Завој - Пирот.[1] Након изградње бране, формира се на територији села Завој и Мала Лукања, Завојско језеро.

Завој
Selo Zavoj pre potopa.jpg
Завој 1960. године
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Географске карактеристике
Координате43° 15′ 48″ СГШ; 22° 38′ 17″ ИГД / 43.263456° СГШ; 22.638088° ИГД / 43.263456; 22.638088
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Завој на мапи Србије
Завој
Завој
Завој на мапи Србије

ИсторијаУреди

 
Поглед на потопљено село Завој 1964. године
 
Село Завој после клизишта на реци Височици 1963. године

Црква у Завоју је подигнута у предтурско време. Та стара црква посвећена Св. арханђелима из краја 14. века са фрескама насталим почетком 17. века, потопљена је са изградњом језера. Фреске су наводно рестауриране па скинуте. Посебно су биле занимљиве фреске са ликовима: Св. Саве, Св. Сиомеона, Прохора Пчињског, Св. Јована Рилског и Јоакима Осоговског. Градили су је - оправљали у 19. веку мајстори из места Радомира - "Радомирци" из данашње Бугарске. Они су и куће по Завоју градили.

То место је пре 1880. године било у саставу бившег Височког среза. Ту је пописано 1880. године 102 куће, са 654 становника, међу којим нема писмених. Пореских глава је забележено 160.[2] Поред места протиче Завојска река, а ту се сеје и пшеница и кукуруз.

У Завоју постоји српска народна школа од 1853. године. Први учитељ је у месту био Танча Куклић. [3] Служио је ту Куклић годину дана за 220 гроша. Осим тога хранили су га редом родитељи деце и куповали или сами правили опанке. Кренуло је од празника "Младенаца" 30 ученика, од којих је завршило тај разред њих 20.[4] Учитељ завојски је био касније и Петар Панић. Помиње се 1856-1857. године као учитељ у Завоју поп Мита Петровић. Године 1896. из табеле школа у нишавском срезу, види се да постоји основна школа у Завоју. То је четвороразредна школа која није поднела извештај за претходну школску годину. По актуелним подацима има укупно 50 ученика и то: 26 у првом, 5 у другом, 11 у трећем и 8 у четвртом. Учитељ за сва четири разреда је био Коста М. Пешић (1896-1899).[5] Био је 1904. године у завојској школи Божидар Здравковић учитељ "заступник". У сва четири разреда 1905. године су постављени привремени наставници.[6] Ту је 1906. године привремено постављен стални наставник.

По административној подели Краљевине Србије из 1901. године, село Завој је у саставу општине Велика Лукања. Ту се још налазе Бела, Гостума, Мала Лукања и Паклештица. Срез је нишавски, са седиштем у Пироту. Срез је у саставу Пиротског округа, са седиштем у вароши Пироту.[7]

Мајстори градитељи цркве - "Радомирци" су са собом су донели у село Завој новину - гусле ћемане, које су сами правили од дрвета и учили мештане. Уз ћемане су певане песме и играно коло. Гусле ("ћемане") имао је Алекса Лека Тодоровић у селу Завој, који је умро 1910. године стар око 80 година. Он је сам правио те гусле са три жице и на њих свирао - "оро". Гусле су биле дрвене а жице од црева. Ћира Јотић мештанин је 1935. године сведочио да се уз Лекине гусле играло коло.

Убијен је 1916. године од стране бугарске војске, поп Милан Поповић парох завојски на путу.

У међуратном времену ту се радило бело сукно за продају, као претеча текстилне индустрије.

У Пролеће марта 1942. године упали су у село Завој и околна места нишавски партизани.

Бугарска војска је у знак одмазде за претрпљени пораз убила у једној појати села Завој: трудницу Верку Лукић, њеног супруга Часлава и свекра Давида, па исту запалила.[8]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „ХЕ Ђердап - Одељак: ХЕ Пирот”. Архивирано из оригинала на датум 04. 11. 2013. Приступљено 04. 11. 2013. 
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  4. ^ Владимир Николић: "Народне школе у Проту и округу пиротском до ослобођења 1877. године", Београд 1924. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1905. године
  7. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  8. ^ Јован Златић: "Страдалаштво народа у нишком ратном округу (1941-1944)", Београд 1994. године

Спољашње везеУреди