Западно-малајско-полинежански језици

Западно-малајско-полинежански језици, су парафилетска група аустронежанских језика која укључује оне малајско-полинежанске језике који не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани. Укључује аустронежанске језике којима се говори на Мадагаскару, у континенталној југоисточној Азији, Филипинима, на Великим Сундским острвима (укљ. мања суседна острва), Бали, Ломбок, западни део острва Сумбава, Палау и Маријанска острва.

западно-малајско-полинежански
(одбачена хипотеза)
Географска распрострањеностјугоисточна Азија и Мадагаскар
Језичка класификацијааустронежански
ISO 639-5pqw
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
На мапи је приказан западни део простора малајско-полинежанских језика, на коме се види 8 од 9 основних грана према Смиту (2017). То су:

I) Западно-малајско-полинежански језици:

  филипински (није приказан: јамијски језик, који је у употреби на (Тајвану))
  чаморски, осн. грана која није приказана на мапи, у употреби на Маријанским острвима источно од Филипина.

II) Приказан је и најзападнији део средњо-источно-малајско-полинежанских језика, који не припадају западно-малајско-полинежанским језицима

Постојање западно-малајско-полинежанске гране малајско-полинежанских језика први је предложио Роберт Бласт, према његовом предлогу малајско-полинежански језици се састоје од две основне гране.[1] Међутим због непостојања заједничких особина специфичних за језике ове хипотетичке гране, у новијим класификацијама њено постојање није признато.[2][3]

Породице које су укључиване

уреди

Најзначајнији предлог за унутрашњу класификацију малајско-полинежанских језика дао је Роберт Бласт, који је представио неколико радова у којима заговара поделу на две основне гране западно-малајско-полинежанску и средњо-источно-малајско-полинежанску.[4]

Док је средњо-источно-малајско-полинежанскa грана широко прихваћена као подгрупа (постоји мали број аутора који је оспорава[5][6]), за западно-малајско-полинежанску грану већина аутора данас (укљ. самог Бласта) сматра да је то збирни назив, којим су обухваћене групе које не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани, другим речима није генетска подгрупа.

Малајско-полинежански језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике се могу поделити на следеће подгрупе:[7]

Према Смиту (2017)

уреди

Језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике, према Смиту (2017) су укључени у доле наведене основне гране малајско-полинежанских језика. На основу предлога који је првобитно изнео Бласт (2010) као проширење ширесеверноборнејске хипотезе,[8] Смит (2017) уједињује неколико малајско-полинежанских подгрупа у „западноиндонежанску грану”, на тај начин значајно смањујући број основних грана малајско-полинежанских језика:[3]

Извори

уреди
  1. ^ Blust, Robert. 1980. Austronesian Etymologies. Oceanic Linguistics 19, pp. 1-189
  2. ^ K. Alexander Adelaar & Nikolaus Himmelmann. 2005. The Austronesian languages of Asia and Madagascar: A historical perspective, pp. 1-42, London, Routledge ISBN 0-7007-1286-0
  3. ^ а б Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. 56 (2): 435—490. doi:10.1353/ol.2017.0021. 
  4. ^ Blust, R. (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293. JSTOR 3623195. doi:10.2307/3623195. 
  5. ^ Ross, Malcolm (2005), "Some current issues in Austronesian linguistics", in D.T. Tryon, ed., Comparative Austronesian Dictionary, 1, 45–120. Berlin: Mouton de Gruyter.
  6. ^ Donohue, M., & Grimes, C. (2008). Donohue, Mark; Grimes, Charles E. (2008). „Yet More on the Position of the Languages of Eastern Indonesia and East Timor.”. Oceanic Linguistics. 47 (1): 114—158. JSTOR 20172341. doi:10.1353/ol.0.0008. (1), 114–158.
  7. ^ Adelaar, K. Alexander; Himmelmann, Nikolaus (2005). The Austronesian languages of Asia and Madagascar.. London: Routledge. 
  8. ^ Blust, Robert (2010). „The Greater North Borneo Hypothesis”. Oceanic Linguistics. 49 (1): 44—118. JSTOR 40783586. doi:10.1353/ol.0.0060. 
  9. ^ Smith, Alexander D. 2018. The Barito Linkage Hypothesis, with a Note on the Position of Basap. JSEALS Volume 11.1 (2018).