Зенички затвор
Зенички затвор, службено Казненопоправни завод затвореног типа Зеница (колоквијално само КП дом; познат и као Зеничка казнионица), затвор је у Зеници, једини само затвореног типа у Федерацији БиХ. Основан је 1886. године и био је највећи затвор у бившој Југославији и тренутно је највећи затвор у Босни и Херцеговини.[1] Затвор је 2016. године имао 813 затвореника,[2] а 2020. године 657 (156 мање).
| Казнено-поправни завод затвореног типа Зеница | |
|---|---|
 Поглед на главни улаз затвора | |
| Локација | Зеница |
| Координате | 44° 11′ 37″ С; 17° 54′ 48″ И / 44.193647° С; 17.913352° И |
| Степен сигурности | затворени тип |
| Популација | 657 (2020) |
| Отворен | 1886. |
| Директор | Реџо Кахрић |
| Адреса | Сарајевска 36 |
| Град | Град Зеница |
| Регион |  Зеничко-добојски кантонФедерација БиХ |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Поштански код | 72000 |
| Веб-сајт | kpzzt |
| Познати затвореници | |
| Иво Андрић, Гаврило Принцип, Новица Радовић, Војислав Шешељ, Алија Изетбеговић и др. | |
Код главног улаза налази се каса („Економија”) на којој се могу купити јаја од кокоши о којима се брину затвореници; овдје се може купити и неко поврће (млади купус, парадајз, паприке, краставице, шпинат и сл.), а некада су у понуди били и шампињони и друге гљиве које су узгајали исто тако затвореници.[тражи се извор]
Нови затвореници су пре Другог светског рата прве месеце казне проводили у изолацији у ’Стакленој кући’.[3]
Затвореници
уредиАустроугарска (1886—1918)
уреди- Иво Андрић — добитник Нобелове награде за књижевност[4]
- Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Мухамед Мехмедбашић и Васо Чубриловић — учесници у Сарајевском атентату
- Младен Стојановић и Сретен Стојановић — чланови Младе Босне
Краљевина Југославија (1918—1941)
уреди- Златко Шнајдер — један од седморице секретара СКОЈ-а
- Новица Радовић — један од вођа Божићне побуне
СФРЈ (1945—1992)
уреди- Петар Чула — католички бискуп[5]
- Варнава Настић — православни епископ и светац
- Војислав Шешељ — српски политичар[6]
- Алија Изетбеговић — бошњачки политичар[7]
У популарној култури
уреди- Помиње се у пјесми Zenica blues, групе Забрањено пушење.
- Помиње се у пјесми К.П. дом, групе Дубиоза колектив.
- Помиње се у пјесми Зеница, пјевача Ди-џеј Крмка.
Референце
уреди- ^ Mitchel P. Roth, Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood Publishing Group, 2006. (p. 39)
- ^ Kako žive zatvorenici u KPZ Zenica: Kaznu izdržava 813 osuđenika, bjekstva nisu česta - Klix.ba
- ^ Политика, 8. фебруар 1937. године — стр. 7
- ^ „Ivo Andrić u Zenici 1915-17 g.”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2017.
- ^ Anthony Knežević, A short history of the Croatian nation . Croatian Catholic Union, Lodge "Croatia", 1987. (p. 130)
- ^ „KPD Zenica je bila naš Folsom, naša Yuma i Alcatraz”. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2017.
- ^ „Muzej Alija Izetbegović 1925-2003”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2017.
