Иа (Грчка)
| Иа Οία | |
|---|---|
 Иа при заласку сунца | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Јужни Егеј |
| Округ | Санторини |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 1,545 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 36° 17′ СГШ; 25° 13′ ИГД / 36.28° СГШ; 25.22° ИГДКоординате: 36° 17′ СГШ; 25° 13′ ИГД / 36.28° СГШ; 25.22° ИГД |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 251 m |
  Иа Иа на мапи Грчке | |
Иа или Оја ( грч . Οια ) је насеље на острву Санторини, на Кикладима, у Јужном Егеју, Грчка . Од 2011. године је део општине Санторини . Смештена на 150 метара надморске висине. 2011. године имала је 1.545 становника. Удаљена је 12 км од главног града острва Фира и 17 км од аеродрома Санторини.
Насеље је у прошлости носио назив Апано Мериа или Аномериа (Απανω Μερια, Ανωμερια, „горња страна“). [1]
Иа је постигла велики просперитет крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Њена привреда се заснивала на њеној трговачкој флоти која је трговала у источном Медитерану, све од Александрије па до Русије . Део града је уништен током земљотреса 1956. [2]
ИсторијаУреди
.jpg)
Насеље Оја се помиње у неколико наврата у путописним извештајима и пре млетачке владавине, када је Марко Санудо основао војводство Наксос 1207. године и успоставио феудализам на Санторинију. [3] Под влашћу породице Короња, Агиос Николаос Кастел, такође назван Апаномериа, био је једна од пет локалних цитадела. [4]
Године 1537, Хајрудин Барбароса је освојио Егејска острва и ставио их под власт отоманског султана Селима II . [5] Међутим, Санторини је остао власништво породице Крисп до 1566. године, када прелази у руке Џозефа Насија, а након његове смрти 1579. године, коначно га пеузима Османско царство . Од 16. до 19. века насеље је на картама носило назив Апаномерија. Име насеља је промењено у Иа у другој половини 19. века.
Крајем 19. и почетком 20. века, град је био поморски град који је процветао као резултат поморске трговине широм Медитерана, посебно као део трговачког пута између Русије и Александрије. Године 1890. Оја је имала око 2.500 становника и око 130 једрењака. У заливу Армени је било пристаниште. У залеђу у великим количинама, се производило одлично вино и извозило између осталог у Француску.. Појавом парних бродова, долази до колапса тадашњих траговачких путева. Такође, због исељавања становништва, долази и до смањења пољопривредне производње. Све то , заједно са прекомерним риболовом и ратовима , доприноси паду економије града почетком 20. века.
9. јула 1956. догодио се земљотрес магнитуде 7,8 који је изазвао огромну материјалну штету. [6] Једна од последице је била висока емиграције, која је узроковала да је 1977. године број становника износио само 306 људи. Након земљотреса, село се поново развило у атрактиван туристички град на Кикладима, [7] [8]
КлимаУреди
Клима у Оији је углавном умерена и блага. Зиме су влажне, а лета су врућа и сува. Апсолутни максимум забележене температуре је 40 °C у јуну, док је апсолутни минимум у децембру је 0°C. Брзина ветра варира од 56 km/h у августу до 98 km/h у октобру и фебруару.[9]
| Клима Оја, Грчка | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 14 (57) |
14 (58) |
16 (61) |
19 (66) |
22 (72) |
26 (79) |
27 (81) |
28 (82) |
26 (78) |
22 (72) |
18 (65) |
16 (60) |
20,7 (69,3) |
| Минимум, °C (°F) | 9 (49) |
9 (49) |
11 (51) |
13 (55) |
16 (61) |
20 (68) |
23 (73) |
23 (73) |
21 (69) |
18 (64) |
14 (57) |
11 (52) |
15,7 (60,1) |
| Количина падавинаmm (in) | 71 (2,8) |
43 (1,7) |
41 (1,6) |
15 (0,6) |
10 (0,4) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
50 (2) |
100 (4) |
200 (8) |
280 (11) |
810 (32,1) |
| Извор: [10] | |||||||||||||
РеференцеУреди
- ^ Armstrong, Kate; Clark, Michael Stamatios; Deliso, Christopher (2010). Greece 9. Lonely Planet. стр. 434. ISBN 978-1-74220-342-3.
- ^ Bowman, John S.; Kerasiotis, Peter; Marker, Sherry; Sarna, Heidi (2 March 2010). Frommer's Greece. John Wiley & Sons. p. 382. ISBN 978-0-470-64566-6. Retrieved 5 June 2013.
- ^ Nicol, Donald M. (14 October 1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453. Cambridge University Press. p. 60. ISBN 978-0-521-43991-6. Retrieved 9 June 2013.
- ^ D̲oumas, Christos (1983). Santorini: a guide to the island and its archaeological treasures. Ekdotike Athenon. p. 33. Retrieved 9 June 2013.
- ^ Kohn, George C. (2006). Dictionary of Wars. Infobase Publishing. p. 588. ISBN 978-1-4381-2916-7. Retrieved 9 June 2013.
- ^ Okal, Emile A.; Synolakis, Costas E.; Uslu, Burak; Kalligeris, Nikos; Voukouvalas, Evangelos (2009), "The 1956 earthquake and tsunami in Amorgos, Greece" (PDF), Geophys. J. Int., 178: 1533–54, doi:10.1111/j.1365-246X.2009.04237.x
- ^ Armstrong, Kate; Clark, Michael Stamatios; Deliso, Christopher (2010). Greece 9. Lonely Planet. p. 434. ISBN 978-1-74220-342-3. Retrieved 5 June 2013.
- ^ Rick Steves (19 April 2011). Rick Steves' Greece: Athens & the Peloponnese. Avalon Travel. pp. 437–440. ISBN 978-1-61238-060-5. Retrieved 7 June 2013.
- ^ „World Weather Online.Com”.
- ^ „Oia Weather, Greece Weather Averages”. World Weather Online.Com. Приступљено 7. 6. 2013.
Спољашње везеУреди
Иа туристички водич са Википутовања
