Иа (Грчка)

насеље у Грчкој

 

Иа
Οία
Oia dal battello al tramonto - Santorini - Grecia - agosto 2018.jpg
Иа при заласку сунца
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЈужни Егеј
ОкругСанторини
Становништво
Становништво
 — 2011.1,545
Географске карактеристике
Координате36° 17′ СГШ; 25° 13′ ИГД / 36.28° СГШ; 25.22° ИГД / 36.28; 25.22Координате: 36° 17′ СГШ; 25° 13′ ИГД / 36.28° СГШ; 25.22° ИГД / 36.28; 25.22
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина251 m
Иа на мапи Грчке
Иа
Иа
Иа на мапи Грчке

Иа или Оја ( грч . Οια ) је насеље на острву Санторини, на Кикладима, у Јужном Егеју, Грчка . Од 2011. године је део општине Санторини . Смештена на 150 метара надморске висине. 2011. године имала је 1.545 становника. Удаљена је 12 км од главног града острва Фира и 17 км од аеродрома Санторини.

Насеље је у прошлости носио назив Апано Мериа или Аномериа (Απανω Μερια, Ανωμερια, „горња страна“). [1]

Иа је постигла велики просперитет крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Њена привреда се заснивала на њеној трговачкој флоти која је трговала у источном Медитерану, све од Александрије па до Русије . Део града је уништен током земљотреса 1956. [2]

ИсторијаУреди

 
Црква у Ии

Насеље Оја се помиње у неколико наврата у путописним извештајима и пре млетачке владавине, када је Марко Санудо основао војводство Наксос 1207. године и успоставио феудализам на Санторинију. [3] Под влашћу породице Короња, Агиос Николаос Кастел, такође назван Апаномериа, био је једна од пет локалних цитадела. [4]

Године 1537, Хајрудин Барбароса је освојио Егејска острва и ставио их под власт отоманског султана Селима II . [5] Међутим, Санторини је остао власништво породице Крисп до 1566. године, када прелази у руке Џозефа Насија, а након његове смрти 1579. године, коначно га пеузима Османско царство . Од 16. до 19. века насеље је на картама носило назив Апаномерија. Име насеља је промењено у Иа у другој половини 19. века.

Крајем 19. и почетком 20. века, град је био поморски град који је процветао као резултат поморске трговине широм Медитерана, посебно као део трговачког пута између Русије и Александрије. Године 1890. Оја је имала око 2.500 становника и око 130 једрењака. У заливу Армени је било пристаниште. У залеђу у великим количинама, се производило одлично вино и извозило између осталог у Француску.. Појавом парних бродова, долази до колапса тадашњих траговачких путева. Такође, због исељавања становништва, долази и до смањења пољопривредне производње. Све то , заједно са прекомерним риболовом и ратовима , доприноси паду економије града почетком 20. века.

9. јула 1956. догодио се земљотрес магнитуде 7,8 који је изазвао огромну материјалну штету. [6] Једна од последице је била висока емиграције, која је узроковала да је 1977. године број становника износио само 306 људи. Након земљотреса, село се поново развило у атрактиван туристички град на Кикладима, [7] [8]

КлимаУреди

 
Залазак сунца на Ии

Клима у Оији је углавном умерена и блага. Зиме су влажне, а лета су врућа и сува. Апсолутни максимум забележене температуре је 40 °C у јуну, док је апсолутни минимум у децембру је 0°C. Брзина ветра варира од 56 km/h у августу до 98 km/h у октобру и фебруару.[9]

Клима Оја, Грчка
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 14
(57)
14
(58)
16
(61)
19
(66)
22
(72)
26
(79)
27
(81)
28
(82)
26
(78)
22
(72)
18
(65)
16
(60)
20,7
(69,3)
Минимум, °C (°F) 9
(49)
9
(49)
11
(51)
13
(55)
16
(61)
20
(68)
23
(73)
23
(73)
21
(69)
18
(64)
14
(57)
11
(52)
15,7
(60,1)
Количина падавинаmm (in) 71
(2,8)
43
(1,7)
41
(1,6)
15
(0,6)
10
(0,4)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
50
(2)
100
(4)
200
(8)
280
(11)
810
(32,1)
Извор: [10]


РеференцеУреди

  1. ^ Armstrong, Kate; Clark, Michael Stamatios; Deliso, Christopher (2010). Greece 9. Lonely Planet. стр. 434. ISBN 978-1-74220-342-3. 
  2. ^ Bowman, John S.; Kerasiotis, Peter; Marker, Sherry; Sarna, Heidi (2 March 2010). Frommer's Greece. John Wiley & Sons. p. 382. ISBN 978-0-470-64566-6. Retrieved 5 June 2013.
  3. ^ Nicol, Donald M. (14 October 1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453. Cambridge University Press. p. 60. ISBN 978-0-521-43991-6. Retrieved 9 June 2013.
  4. ^ D̲oumas, Christos (1983). Santorini: a guide to the island and its archaeological treasures. Ekdotike Athenon. p. 33. Retrieved 9 June 2013.
  5. ^ Kohn, George C. (2006). Dictionary of Wars. Infobase Publishing. p. 588. ISBN 978-1-4381-2916-7. Retrieved 9 June 2013.
  6. ^ Okal, Emile A.; Synolakis, Costas E.; Uslu, Burak; Kalligeris, Nikos; Voukouvalas, Evangelos (2009), "The 1956 earthquake and tsunami in Amorgos, Greece" (PDF), Geophys. J. Int., 178: 1533–54, doi:10.1111/j.1365-246X.2009.04237.x
  7. ^ Armstrong, Kate; Clark, Michael Stamatios; Deliso, Christopher (2010). Greece 9. Lonely Planet. p. 434. ISBN 978-1-74220-342-3. Retrieved 5 June 2013.
  8. ^ Rick Steves (19 April 2011). Rick Steves' Greece: Athens & the Peloponnese. Avalon Travel. pp. 437–440. ISBN 978-1-61238-060-5. Retrieved 7 June 2013.
  9. ^ „World Weather Online.Com”. 
  10. ^ „Oia Weather, Greece Weather Averages”. World Weather Online.Com. Приступљено 7. 6. 2013. 

Спољашње везеУреди

  •   Иа туристички водич са Википутовања