Иваниш (деспот)

Иваниш је био српски великаш који је у доба Српског царства носио титулу деспота и имао поседе у Топлици[1][2]. Он се у историјским изворима помиње у повељи цара Душана (краљ 13311346, цар 13461355) Светим Архангелима код Призрена из 1348. године, у којој га он назива родитељем царства ми[1][2]. Сродство Иваниша са царем Душаном није утврђена[1], док су, осим њега, високу титулу деспота, која се хијерархијски налази одмах после царске, носили још[1]:

Иваниш
Претходник-
НаследникВукашин Мрњавчевић
За чланак о истоименом српском деспоту са почетка XVI века, погледајте чланак Иваниш Бериславић.

Деспот Иваниш је имао сина Алтомана који је имао сина Иваниша који је преминуо између 1372. и 1389. године[2] и сахрањен је у манастиру Дечани, а био је сродник Лазара Хребељановића (1371—1389)[a]. Поједини историчари сматрају да је Алтоман био ожењен Лазаревом сестром непознатог имена[3], док има оних који сматрају да је Иванишево сродство са Лазаром ишло преко његове супруге, кнегиње Милице Немањић[2].

Поједини историчари су покушали да деспота Иваниша изједначе са монахом Доротејем, ктитором манастира Дренче у Расини[2], за кога се зна да је носио титулу деспота, а чије световно име није сачувано[2].

НапоменаУреди

  1. ^ На надгробној плочи нађеној у Дечанима се за Иваниша наводи да је био анепсеј кнеза Лазара, без помињања било какве титуле, иако му је деда био деспот.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Група аутора (1981). Историја српског народа I. Београд. стр. 531—532. 
  2. ^ а б в г д ђ Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. стр. 93—96,160. ISBN 86-355-0452-6. 
  3. ^ Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. стр. 111. ISBN 86-7685-007-0.