Иванка Распоповић

Иванка Распоповић (Београд, 1930 — Београд, 2015) била је српски архитекта, представник модерне.

Иванка Распоповић
Датум рођења(1930{{month}}{{{day}}})1930.
Место рођењаБеоградЈугославија
Датум смрти8. јун 2015.(2015-06-08) (84/85 год.)
Место смртиБеоградСрбија
ЗанимањеАрхитекта
СтилМодернизам
НаградеОктобарска награда (са И. Антићем)

Биографија

уреди

Рођена је 1930. године у Београду. Завршила је Архитектонски факултет Универзитета у Београду 1954. године. Професионални ангажман започела је у грађевинском предузећу „Рад”, а већи део радног века провела је у „Србијапројекту”.

Најважније архитектонске објекте пројектовала је у сарадњи са Иваном Антићем. Зграда Музеја савремене уметности у Београду, за коју су аутори 1965. године добили Октобарску награду, сматра се за ремек-дело архитектуре социјалистичког модернизма у Југославији. Поред зграде МСУ, са Антићем је пројектовала и Музеј „21. октобар” у Крагујевцу.

Уз то, Иванка Распоповић је аутор пројекта за зграду Фабрике каблова у Јагодини, радничке кантине у Обреновцу, ТБЦ стационара у Призрену, хладњаче за воће у околини Тетова и Робне куће у Бечеју. Са Слободаном Михајловићем је радила на пројекту индустријске зоне у Прибоју, на решењу за другу фазу Аеродрома Београд, два предајника на Златибору, зграду Електродистрибуције и стамбену зграду на Тргу партизана у Ужицу.

Након смрти Ивана Антића, наставила је да се бори за очување интегритета Музеја савремене уметности, као споменика културе од националног значаја.

Преминула је 8. јуна 2015. године у Београду.[1]

Професионална биографија

уреди
  • Грађевинско предузеће „Рад” (1945−55)
  • Србијапројект (1955−60)
  • Предузеће „Златибор” (1961−64)
  • Србијапројект (1965−80)[2]

Галерија

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Preminula Ivanka Raspopović”. www.msub.org.rs. Архивирано из оригинала 18. 07. 2015. г. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ Jovanović, Jelica. „Zagonetna dama naše moderne | CAB”. www.cab.rs.