Иван Зајец
Иван Зајец (Љубљана 15. јул 1869. — Љубљана 30. јул 1952) је био словеначки и југословенски вајар.
| Иван Зајец | |
|---|---|
 Иван Зајец 1910. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. јул 1869. |
| Место рођења | Љубљана, Аустроугарска |
| Датум смрти | 30. јул 1952. (83 год.) |
| Место смрти | Љубљана, ФНРЈ |
Биографија уреди
Био је син сликара и вајара Франца Ксавера Зајеца, а вајари су му била и браћа Мартин, Валентин и Марко. После очеве смрти (1888) отишао је у Беч, где је годину дана учио у Занатској школи, 1889—93 на Академији и 1893—96. специјализацији код професора Карла Кундмана. Године 1896—98 је радио у атељеу вајара Т. Фридела у Бечу, а 1899. је отворио тамо свој властити атеље.
Исте године победио је на конкурсу за споменик Францету Прешерну у Љубљани, на којем је радио до 1905. Године 1906—08. живео је у Паризу, где је на њега оставио јак утисак Огист Роден. Пошто му није успело да створи себи могућност да за рад у Љубљани, отишао је из Париза у Трст, а затим 1913. у Рим где је радио у атељеу Ивана Мештровића. Године 1915—18 проводи у интернацији на Сардинији, а зати је живео у Љубљани, где је од 1927—40 био наставник моделирања на на Одјелу за архитектуру Техничког факултета.
Као вајар Зајец је био веома плодан и вишестран. Радио је у мермеру, бронзи, садри, а нарочито у печеној глини. Поред јавних споменика, радио је надгробне споменике, кипове за цркве, симболичне фигуре, жанр-фигуре и групе у духу бечке школе коју су предтављали: К. Кунд, K. Zumbuch, Rudolf Weyr и Едмунд Хелмер. Слободнији је био у интимној мотивацији жанровског карактера, волео је и животињске мотиве, нарочито коње.
Зајец је добитник Прешернове награде за 1950. годину. То је највише признање Републике Словеније за доприносе на пољу уметности.
Олимпијске игре уреди
Иван Зајец је као члан репрезентације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца учествовао је у додатном програму Летњих олимпијских игара 1924. године у Паризу. у којем су се такмичили уметници у архитектури, кипарству, сликарству и песништву. Њихове освојене награде нису се приписивале медаљама земаља освојених у спорту иако су организовале од стране МОКа. На дан отварања игра Иван Зајец је имао 54 године и 293 дана. По томе је ушао и историју југословенског олимпизма као најстарији такмичар југословенских олимпијских репрезентација свих времена.
Главни радови уреди
- Високи рељеф на фасади црквесв. Јакоба у Љубљани
- Прешернов споменик у Љубљани
- Мајдићев маузолеј у Крању
- Престрашени сатир (1892)
- Кентаур и Лапит
- Жена, Музика, Филозофија и Политика у згради Народне скупштине у Београду 1925.
Библиографија уреди
- Из мојега живљења, Слован 1904/05 стр.306 и даље
- Моји спомини, Уметност, 1944/45, стр. 55 и даље.
Литература уреди
- Фр. Шијанец: Иван Зајец, Љубљана 1949.
