Википедија

Иван Пулуј

украјински физичар и проналазач

Иван Пулуј (укр. Іва́н Пулю́й, син Павла́ Пулю́я i Ксенiї, ур. Бурштинської; нем. Johann Puluj; 2. фебруар 1845 — 31. јануар 1918) био је украјински физичар и проналазач, који је заговаран као рани развијач употребе рендгенских зрака за медицинско снимање. Његови доприноси су били углавном занемарени све до краја 20. века.

Биографија уреди

Иван Пулуј је дипломирао са похвалама на Богословском факултету Универзитета у Бечу (1869) а касније и на одсеку за филозофију (1872). Године 1876. Пулуј је завршио докторат о унутрашњем трењу у гасовима на Универзитету у Стразбуру под надзором Аугуста Кундта . Пулуј је предавао на Морнаричкој академији у Ријеци (1874–1876), Универзитету у Бечу (1874–1884) и немачком делу Више техничке школе у Прагу (1884–1916). Служио је као ректор Више техничке школе у Прагу (немачки део) 1888–1889. Пулуј је радио и као државни саветник за електротехнику за чешке и моравске локалне самоуправе.

Поред тога, завршио је превод Библије на украјински језик.[1][2]

Лични живот уреди

Четвртог октобра 1884. оженио се у Бечу Катерином рођеном Стожицки (1863–1945).[3][4] Имали су шесторо деце: Наталију (жена композитора Васила Барвинског ), Олгу, Марију Ксенију Маргарету (умрла у Бечу 1974), Александра Ханса (1901–1984), Павла (умро 1986) и Георга (1906–1987).[5]

Научни допринос уреди

 
Катодна цев #12, дизајн Ивана Пулуја, око 1896
 
Пулујев апарат за одређивање механичког еквивалента топлоте

Пулуј је интензивно истраживао катодне зраке, објављујући неколико радова о тим зрацима између 1880. и 1882. године. Године 1881, као резултат експеримената на ономе што је назвао хладном светлошћу, проф. Пулуј је развио Пулујску лампу.[6] Пулуј је експериментисао са својим новим уређајем и објавио своје резултате у научном раду Luminous Electrical Matter and the Fourth State of Matter in the Notes of the Austrian Imperial Academy of Sciences (1880–1883), али је своје идеје изразио на нејасан начин користећи застарелу терминологију. Пулуј је стекао извесно признање када је дело преведено и објављено као књига од стране Краљевског друштва у Великој Британији.[7]

Док је Пулујев налаз у суштини био рендгенски зраци, он је објавио своје резултате 6 недеља након што је Вилхелм Конрад Рентген објавио своје,[8] и не може му се приписати откриће рендгенских зрака.

Пулуј је направио и многа друга открића. Посебно је запажен[тражи се извор] за проналазак уређаја за одређивање механичког еквивалента топлоте који је био изложен на Универселле Екпоситион, Париз, 1878. Пулуј је учествовао и у отварању неколико електрана у Аустроугарској.[9]

Цитати о Пулују уреди

  • „Светска историја никада није била праведна према одређеним појединцима или одређеним нацијама. Мале нације и њихова достигнућа се често занемарују, док се достигнућа великих народа понекад преувеличавају“.
    • Славко Бокшан, српски научник који је радио у истом одељењу као и Пулуј и Рентген

Почасти уреди

  • Украјински Тернопољски Национални технички универзитет носи његово име.
  • Поштанска маркица је објављена поводом Пулујеве 150. годишњице рођења 1995.[8]
  • Улице у Кијеву, Лавову и другим украјинским градовима носе име Ивана Пулуја.
  • Радна група за номенклатуру малих тела именовала је 14. маја 2021. астероид 226858 Иванпулуј, који су открили астрономи у Астрономској опсерваторији Андрушивка 2004. године.
 
Украјинска поштанска марка поводом 150 година рођена Пулуја, 1995. г.

Публикације уреди

  • Strahlende Elektrodenmaterie //Wiener Berichte I. – 1880. – 81. – pp. 864–923; II. – 1881. – 83. – pp. 402–420; III. 1881. – 83. – pp. 693–708; IV. – 1882. – 85. – pp. 871–881.
  • Strahlende Elektrodenmaterie und der sogenannte vierte Aggregatzustand' – Wien; Verlag Carl Gerold Sohn, 1883.
  • Radiant Elektrode Matter and the so Called Fourth State. -London: Physical Memoirs, 1889. – Vol. l, Pt.2. – pp. 233–331.
  • Über die Entstehung der Röntgenstrahlen und ihre photographische Wirkung// Wiener Berichte II Abt. 1896. – 105. – pp. 228–238.

Одабрана дела уреди

  • Puluj, H. J. (1875). On a lecture-room apparatus for the determination of the mechanical equivalent of heat. Taylor and Francis.
  • Puluj, J., Pulyui, I., Пулюй, И. П., & Пулюй, І. П. (1876). Über die Abhängigkeit der Reibung der Gase von der Temperatur. (About the dependence of the friction of the gases on the temperature).
  • Puluj, J. (1876). Ueber einen Schulapparat zur Bestimmung des mechanischen Wärmeaequivalentes. Annalen der Physik. 233(3): 437–446. (Over a school apparatus for determining the mechanical Wärmeaequivalentes).
  • Puluj, J. (1876). Beitrag zur Bestimmung des mechanischen Wärmeaequivalentes. Annalen der Physik. 233(4): 649–656. (Contribution to the determination of the mechanical Wärmeaequivalentes).
  • Puluj, J. (1877). Ueber die Abhängigkeit der Reibung der Gase von der Temperatur. Annalen der Physik. 237(6): 296–310.
  • Puluj, J. (1877). On the diffusion of vapours through clay cells. Taylor and Francis.
  • Puluj, J. (1878). On the friction of vapours. Taylor and Francis.
  • Puluj, J. (1879). On the radiometer. Taylor and Francis.
  • Crookes, W., & Puluj, J. (1880). Annalen der Physik. Phil. Trans. 1: 152–3879. (Annals of Physics).
  • Puluj, J., & Glaser, G. (1880). The Fourth State of Matter. A Refutation. Science. 58–59.
  • Puluj, J. (1880). Strahlende Elektrodenmaterie. ©Akademie d. Wissenschaften Wien, 864–923.
    • Puluj, J. (1883). Strahlende Elektroden-Materie und der sogenannte vierte Aggregatzustand. (Radiant electrode material and the so-called fourth state).
    • Puluj, J. (1887). Objective Darstellung der wahren Gestalt einer schwingenden Saite. Annalen der Physik: 267(8): 1033–1035. (Objective presentation of the true form of a vibrating string).
    • Puluj, J. (1888). Apparatus for illustrating the fall of bodies in a vacuum. Taylor and Francis.
    • Puluj, J. (1888). Fallapparat. Annalen der Physik. 269(3): 575–576.
    • Puluj, J. (1890). On a telethermometer. Taylor and Francis.
    • Puluj, H. (1895). On Kathode Rays. Proceedings of the Physical Society of London. 14(1): 178.

Подршка украјинској култури уреди

Пулуј је познат и по свом доприносу у промоцији украјинске културе . Активно је подржавао отварање украјинског универзитета у Лавову и објављивао чланке у прилог украјинском језику. Заједно са П. Кулишем и И. Нечуј Левитским превео је Јеванђеље и Псалтир на украјински језик.[тражи се извор] Као професор, Пулуј је организовао стипендије за украјинске студенте у Аустроугарској.

Светско удружење рендгенолога основано је 2018. године у граду Лавову у част Ивана Пулуја.

Референце уреди

  1. ^ Ivan Pul'uj Архивирано 8 март 2012 на сајту Wayback Machine. TNTU.edu.ua. Retrieved on 8 May 2014.
  2. ^ Комментарии. Risu.org.ua. Retrieved on 8 May 2014. Архивирано 19 септембар 2012 на сајту Archive.today
  3. ^ „Death certificate of Ivan Puluj” (на језику: чешки). 1918-01-31. Приступљено 2023-02-22. 
  4. ^ Emilie Těšínská. „Johann Puluj (1845–1918): his career and the "invisible cathode rays"”. IUCr Newsletter (на језику: енглески) ((2020) Volume 28, Number 2). 
  5. ^ Юрiй Головач, Роман Пляцко, Галина Сварник (2020). Петер Пулюй i архiв Iвана Пулюя (PDF) (на језику: украјински). Львів: Нацiональна академiя наук України. стр. 4. 
  6. ^ Puluj-Röhre, 1870. uibk.ac.at
  7. ^ Kulynyak, Danylo (9. 7. 2000). „Ivan Pului, the discoverer of X-rays”. Ukrainian Weekly. Parsippany, NJ: Ukrainian National Association, Inc. 68 (23): 6. 
  8. ^ а б Gaida, Roman; et al. (1997). „Ukrainian Physicist Contributes to the Discovery of X-Rays”. Mayo Clinic Proceedings. Mayo Foundation for Medical Education and Research. 72 (7): 658. PMID 9212769. doi:10.1016/s0025-6196(11)63573-8. Архивирано из оригинала 28. 5. 2008. г. Приступљено 6. 4. 2008. 
  9. ^ Czech language biographical article in the journal of the Czech Technical University (2005, No 2, p. 39-40) mentions details and problems Puljui met during the construction of early power plants in the Czech lands.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Пулуј&oldid=25752913”