Иван Студен (Београд, 21. септембар 1929Београд, 29. јануар 2008) уметнички је псеудоним књижевника Светолика Станишића.

Иван Студен
Пуно имеИван Студен (Светолик Станишић)
Датум рођења(1929-09-21)21. септембар 1929.
Место рођењаБеоград
Датум смрти29. јануар 2008.(2008-01-29) (78 год.)
Место смртиБеоград

Рођен је 21. септембра 1929. године у Београду. Био је учесник народно-ослободилачког покрета током Другог светског рата, најпре као београдски илегалац, а потом и као борац на Сремском фронту, где је рањен и постао најмлађи рањеник Треће крајишке бригаде. После ослобођења дуже времена је живео на Косову, у Крагујевцу и Великој Плани, учествујући у организовању културног живота у овим крајевима. Од 1973. живео је у Београду.

Године 1951. започиње књижевну делатност, најпре као песник и приповедач, а потом превасходно као драмски писац. Највећи успех постигао је драмом Вожд, која је 1968. награђена на конкурсу поводом стогодишњице Народног позоришта у Београду. Исте године драма Вожд изведена је на сцени овог позоришта с првацима драме Петром Банићевићем, Браниславом Цигом Јеринићем, Јованом Милићевићем и Миром Ступицом. По овом драмском делу академик Станојло Рајичић компоновао је прву југословенску ТВ оперу - "Карађорђе" ("Семе зла"), која је први пут изведена 1976. године. Главну ролу (лик Милоша Обреновића) у овом делу певао је тадашњи доајен београдске оперске сцене Мирослав Чангаловић.

Његов син је Вања Станишић.

Дела

уреди
  • Термити - драма посвећена нацистичким стрељањима у Србији 1941. године. Изведена је 1957. године у Народном позоришту у Шапцу.
  • Број 634 - драма посвећена употреби атомске бомбе. Први пут изведена је 1958. године на сцени Народног позоришта у Приштини.
  • Очи Ахмедове (Артерија изненадне смрти) - драма изведена 1967. на сцени Народног позоришта у Пироту.
  • Вожд - драма посвећена Карађорђевој погибији. Први пут изведена 1968. на сцени Народног позоришта у Београду.
  • Којоти (драма први пут изведена у Народном позоришту у Крагујевцу 1969), као и Прах (награђена на југословенском драмском конкурсу у Краљеву 1986), заједно с Термитима заокружују драмску трилогију о октобарској трагедији у окупираној Србији 1941. године.
  • Вук - драма објављена 1971. у издању предузећа Хермес из Смедеревске паланке.
  • Гаврило - драма први пут изведена 1974. у Народном позоришту у Зеници.
  • Кнез Лазар - драма објављена 1989. године у издању београдског предузећа Сфаирос.
  • Сингидунум - роман објављен 2004. године у издању београдске Просвете.

Критички осврти на књижевно дело Ивана Студена

уреди
  • Д. Поповић, «Термити», Летопис Матице српске, 1957.
  • Петар Говедаревић, «Термити», Наша сцена, април, 1957.
  • Слободан Селенић, «Термити», Борба, 6. III/1957.
  • Иван Лучић, «Иван Студен: Број 634», Јединство, Приштина 1960.
  • М. Николић, «Којоти – драма о неуништивости човека», Политика, 8. X/1968.
  • Петар Волк, «Уз прво извођење драме Вожд», Књижевне новине, Београд, 5. V/1969.
  • Хуго Клајн, Критички осврт на драмско дело Вук у истоименој књизи (Хермес, Смедеревска паланка 1971).
  • Милутин Срећковић, «Драмом против уништења човечности» (предговор другом издању Вожда 1975. године).
  • Слободанка Веселиновић, «Прва ТВ опера у нас», Ревија за радио, ТВ, филм, позориште, Београд, 7. V/1976.
  • Рашко В. Јовановић, Српска књижевност у књижевној критици, Нолит, Београд 1973.
  • Слободан Селенић, Антологија савремене српске драме, СКЗ, Београд 1977.
  • «Уз награђену драму Прах», коментар часописа Повеља, Краљево 6/1986.
  • Јован Деретић, Историја српске књижевности, БИГЗ, Београд 1987.
  • Душан Михаиловић, «Вук Караџић у српској драмској књижевности до овогодишњег јубилеја ‘два века Вука’», Међународни састанак слависта у Вукове дане 17/4, 14-20. септембар 1987, Београд 1988, 251-265.
  • Градимир Мирковић, «Иван Студен, Кнез Лазар» (одломак из рецензије у истоименој књизи, Сфаирос, Београд 1989).
  • Милисав Миленковић, «Строго наличје – Иван Студен: Сингидунум», Борба, 29-20. јануар 2005.

Спољашње везе

уреди