Вања Станишић (Београд 1961) лингвиста и професор је на Филолошком факултету у Београду. Бави се палеославистиком (упоредна граматика словенских језика), индоевропеистиком, историјом писма.

Вања Станишић
Датум рођења1961.
Место рођењаБеоград

Станишићев отац, књижевник Светолик Станишић, писао је под псеудонимом Иван Студен.

Професионално деловање

уреди

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету, на којем сада ради.[1]

Најпре је радио у Балканолошком институту САНУ, а потом прешао на Београдски иниверзитет. Више година је радио на Универзитету за стране језике у Пекингу, као и на Ханкук универзитету за стране језике у Сеулу. Сарађује на пројектима Српске академије наука и уметности.

Дела

уреди

Једини аутор

  • Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, књ. 59, Београд, 1995.[2]
  • Увод у индоевропску филологију, Чигоја штампа, Београд, 2006.[3]
  • Письмо между языком и культурой, Издательство Мир философии, Москва, 2018.
  • Писмо између језика и културе, Издавачка кућа Логос, Београд, 2019.
  • Ћирилички документи XVIII века из Боке которске, Савез славистичких друштава Србије. Публикације, Београд, 2020.

Прилози у зборницима

  • "О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу", Српски језик II, 1-2, Београд, 1997.
  • "Типолошка проблематика класификације система писма", Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1-2, Нови Сад, 2002.
  • "О табуизацији назива миша на централном Балкану", Balcanica XXXII-XXXIII/2001-2002, Belgrade, 2003.
  • "Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках", Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборник статей (сост. В. А. Кочергина), Издательство Московского университета, 2004.
  • "Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy", Serbische und kroatische Schriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg, 2010.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди