Игуман Арсеније (Стефановић)
Подебљан текст (друга половина 18. века, Црна Река — 1835, Манастир Љубостиња) био је српски игуман манастира Љубостиње током друге, треће и четврте деценије 19. века.
Биографија уреди
Помиње се да је у његово време у Љубостињи гостовао митрополит београдско—карловачки Дионисије, те да је 18. јуна 1814. у чин монаха рукоположио Никифора Миљковића, 21. јуна у чин јереја — Цветка Поповића, и напокон, 24. јуна, такође у чин јереја — Вукомана Вукосављевића.[1]
Био је један од најпредузимљивијих и највреднијих игумана манастира, те су га парохијани дубоко поштовали.[1] Он је 1819. године у потпуности обновио манастир и подигао једну воденицу. Манастир је опремио црквеним књигама, а монашке келије правим намештајем.[1]
Године 1818. био је прекорен за утају прихода и скривање кућа у парохији (од 123, Љубостиња је пријавила 79).[2] Тај проблем је постојао у свим обласним јединицама Српске православне цркве. Па и упркос томе, уживао је поштовање кнеза Милоша Обреновића, који је у манастирској порти 1819. године подигао конак, данас познат као Милошев конак.[1] Исте године, на Ђурђевдан, на народном сабору у манастирској порти дошло је до убиства. Арсеније је био принуђен да укине сабор, који су од тада почели да организују на Преображење.[2] Наредне године, кнез му је одобрио да са братством прикупља милостињу по народу.[2]
Благословом митрополита Агтангела, али о свом трошку, игуман Арсеније је 1822. године подигао нови иконостас, који је осликан 40 година касније.[1] Новац за иконостас скупио је заједно са попом Нићифором (Поповићем), и монасима Нестором (Миљковићем) и Арсенијем (Поповићем).[2] Пет година касније добио је од Државне касе 100 гроша.[3]
Да је Стефановић био цењени игуман, сведочи и податак да је у његово време, за само неколико година Љубостиња угостила многе црквене званичнике.[3] Митрополит Агтангел боравио је у манастиру 1825. године, митрополит Антим — у мају 1827. године. Митрополит Мелентије дошао је у Љубостињу 1833, а архиепископ београдски Петар 1835. године.[3]
Арсеније је умро 1835, и био је сахрањен на самом улазу у манастир, са десне стране.[1]
Извори уреди
Литература уреди
- Мишић, Синиша; Јечменица, Дејан (2014). Кнегиња Милица — Монахиња Јевгенија и њено доба (PDF). Филозофски факултет Београд. ISBN 978-86-918433-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 04. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022.
- Путник, Севастијан (1927). Манастир Љубостиња. Штампарија Ђ. Будимировића.
