Отворите главни мени

Агатангел Цариградски

Патријарх Агатангел Константин (Адријанопољ, 1769Адријанопољ, 1832) био је епископ Цариградске патријаршије, патријарх цариградски (1826—1830) и митрополит београдски (1816—1825).

Агатангел Цариградски
Patriarxis agathaggelos.jpg
Агатангел Цариградски
Датум рођења1769.
Место рођењаЈедрене
 Османско царство
Датум смрти1832.
Место смртиЈедрене
 Османско царство

БиографијаУреди

Био је Грк по националности[1], родом из Једрена.[2] Иако тако наводе сви, бројни извори, међутим само у списку претплатника Доситејевог "Мезимца" 1818. године, он се потписује и као: рождеством Адрианопољац и Болгарин[3]; само ту и нигде више. Као млад је дошао на Афон и ступио у манастир Ивирон, где је припремљен и пострижен у монаха.

У новембру 1815. године као дотадашњи светогорски јеромонах Агатангел Константин, изабран је и рукоположен за митрополита београдског. Титула му је гласила (1818): "Архи-Епископ и Митрополит Београдски и целе Србије високи егзарх". Стигао је у кнежевину Србију у марту 1816. године, где је столовао у Београду и Крагујевцу између 1816-1825. године. Знао је довољно српски језик и био довољно образован, називан "ученопреподобни". Јавља се он као Митрополит целе србије[4] од 1817. године међу београдски претплатницима "Новина сербских", које су излазиле у Бечу. Читао је он у то време и "Франкфуртске новине", на немачком језику.

Следеће, 1817. године, између њега и кнеза Милоша постигнута је сагласност за постављење Јована Томића, свештеника српске народности, за протопрезвитера Саборне цркве у Београду. У време грчког устанка плашећи се за своју безбедност прешао је из Београда 1821. године у Крагујејац, под заштиту кнеза Милоша. Ту је 1822. године образована прва национална духовна Конзисторија, као корак више ка српској самосталности.

За време митрополита Агатангела постављен је 1822. године иконостас у манастиру Љубостињи, подигнуте су ћелије у манастирима Каленићу и Туману.

За десет година митрополитске службе у Србији био је присиљен да сарађује са кнезом Милошем, који се мешао у све црквене послове, не марећи за канонске прописе Православне цркве. Митрополит Агатангел је иначе био учесник скупштине која је 6. новембра 1817. потврдила кнеза Милоша за наследног кнеза у Србији.[5] Сметао је кнезу Милошу јер је инсистирао да се строго поштују његова архијерејска права. Кнез је успео да га компромитује код Турака због тобожње везе са Хетеријом. У договору са београдским везиром Абдулархам-пашом је великом сумом новца оглобљен, толико да је морао да тражи милост, али преко кнеза.[6] Од тад је потпуно зависио о кнеза Милоша и остао без ауторитета, на који се позивао. Писао је Агатангел, Васељенском патријарху 9. фебруара 1823. године о стању у Србији, мерама који спроводи самовољни кнез и молио да га што пре одатле премести.[7] У августу 1825. године је изабран за митрополита халкидонског, а 26. септембра 1826. изабран је за патријарха цариградског.[8]

На овом положају остао је до 5. јула 1830, када је збачен са престола. Био је протеран у Кесарију. Умро је као "патријарх у оставци" 1832. године у Адријанопољу. Својим тестаментом (који се чува у АСАНУ у Београду) је оставио значајан фонд књига грчким школама и библиотекама у Једрену.

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 26.октобар 1929.
  2. ^ "Српска револуција и обнова државности Србије...", Београд 2016.
  3. ^ Доситеј Обрадовић: "Мезимац", Будим 1818.
  4. ^ "Новине сербске", Беч 21. новембар 1817.
  5. ^ Маринко Станојевић: "Кнез Милош и Агатангел митрополит београдски", Ниш 1929.
  6. ^ "Српска револуција и обнова државности Србије...", Београд 2016.
  7. ^ "Весник српске цркве", Београд 1910.
  8. ^ "Сион", Београд 31. децембар 1875.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

  • И. И. Соколов. Константинопольская церковь въ XIX вѣкѣ. Опытъ историческаго изслѣдованія. Т. I, СПб., 1904.
  • Савва, еп. Шумадийский, Б. А. Нелюбов АГАФАНГЕЛ // Православная энциклопедия. Том I. — М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2000. — С. 234. — 752 с.


Претходник:
Дионисије II
митрополит београдски

18161825.

Наследник:
Кирил