Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923.

‹ 1920. Краљевина Југославија 1925. ›

Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923.
18. март 1923.
Nikola Pašić cph.3b31626.jpg Bundesarchiv Bild 183-2010-0420-502, Stefan Radic, cropped.jpg Ljubimir davidovic.jpg
Лидер

Никола Пашић

Стјепан Радић Љубомир Давидовић
Странка

Народна радикална странка

Хрватска сељачка странка Југословенска демократска странка
Број гласова 562.213 473.733 400.342
% 25,8 21,8 18,4
Мандати
108 / 312
70 / 312
51 / 312
Bundesarchiv Bild 183-2010-0420-501, Anton Korosec.jpg Mehmed Spaho cropped.jpg
Лидер Антон Корошец Мехмед Спахо
Странка Словеначка народна странка Југословенска муслиманска организација Џемијет
Број гласова 107,497 112,228 71,453
% 4.9 5.2 3.3
Мандати
21 / 312
18 / 312
14 / 312
Jocapizon.jpg
Лидер Јован Јовановић Пижон


Странка Савез земљорадника и Самостална сељачка странка


Број гласова 164,602


% 7.6


Мандати
11 / 312


Новоизабрани премијер
Никола Пашић
Љубомир Давидовић од 27.07.1924

Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923. су одржани 18. марта 1923.

ИзбориУреди

Хомогеност радикалско-демократске владе нарушили су преговори Љубомира Давидовића и Хрватског блока. Пашић је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године. Прибићевићева група у Демократској странци означила је преговоре личном иницијативом Љубомира Давидовића. Расплет кризе донео је краљ: он је децембра исте године формирао нову владу на челу са Пашићем, искључиво састављену од радикала, распустио Скупштину и заказао нове изборе за 18. март 1923. године. Средишње место у предизборној кампањи заузело је питање државног уређења. Радикали су бранили постојећи поредак. Демократе су изашле на изборе формално јединствени, али фактички подељени на две фракције. ХРСС је доминирала политичким животом Хрватске и представљала је интересе хрватског народа. На изборима се нашло 33 странака. Радикали су однели највише гласова и укупно 108 од 312 посланичких места. На другом месту била је ХРСС која је освојила 70 посланичких места. Демократе су добиле 51 мандат. Успеху ХРСС допринео је сукоб радикала и демократа које су отимале гласове једни од других, док је ХРСС наступила јединствено, са јединственим националним програмом.

РезултатиУреди

Странка Гласови % Посланици
Народна радикална странка 562,213 25.8% 108
Хрватска републиканска сељачка странка 473,733 21.8% 70
Југословенска демократска странка 400,342 18.4% 51
Словеначка народна странка 107,497 4.9% 21
Југословенска муслиманска организација 112,228 5.2% 18
Турско-арнаутски савез „Џемијет“ 71,453 3.3% 14
Савез земљорадника (Земљорадничка и кметијска странка) 164,602 7.6% 11
Немачка странка Југославије 43,415 2.0% 8
Хрватска пучка и Буњевачко-шокачка странка 12,793 0.6% 3
Социјалистичка партија Југославије 48,337 2.2% 2
Југословенска заједница - Анте Трумбић 23,427 1.1% 2
Црногорска федералистичка странка 8.561 0.4% 2
Српска странка 15,236 0.7% 1
Румунска партија 7,070 0.3% 1
Независна радничка партија Југославије 24,321 1.1% 0
Југословенска републиканска странка 18,941 0.9% 0
Српска народна радикална странка - Стојан Протић 13,742 0.6% 0
Независна сељачка партија 11,029 0.5% 0
Старомађарони 8,561 0.4% 0
Инвалидска и ратничка странка 6,566 0.3% 0
Хрватска пучка странка 6,088 0.3% 0
Југословенска муслиманска народна организација 6.074 0.3% 0
Народна социјалистичка странка 4,064 0.2% 0
Остали: 0
Укупно 2,177,051   312

ИзвориУреди