Интернационални батаљон Георги Димитров

Интернационални батаљон „Георги Димитров“ (шп. Batallón Dimitrov) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена углавном од од бугарских, грчких и југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.

Интернационални батаљон „Георги Димитров“
Flag of the International Brigades.svg
Застава Интернационалних бригада
Постојањедецембар 19365. октобар 1938.
ДеоИнтернационалних бригада
Ангажовање
Команданти
КомандантФранц Розман Стане
Алекса Демниевски
Јозеф Павел

Био је осаманести по реду формирани батаљон. Добио је име по бугарском револуционарну Георги Димитрову, који је у то време био секретар Коминтерне.

Борбени пут батаљонаУреди

Батаљон је формиран је децембра 1936. године. У њему се налазило око 800 бораца, од којих су 400 били Бугари, 160 Грци[1] и 25 Југословени.[2]

Дана 31. јануара 1937. године, ушао је у састав Петнесте интернационалне бригаде. Његови борци су се борили заједно са два легендарна батаљона, Британским и батаљоном Линколн. По први пут су се заједно борили у бици на Харами, фебруара 1937. године. Бригада је тада претрпела тешке губитке.[3]

Дана 20. септембра 1937, батаљон „Димитров“ био је премештен у Резервну групу 45. интернационалне дивизије, где је попуњен новим борцима. Дана 21. фебруара 1938. године, батаљон је ушао у састав 129. интернационалне бригаде, која је била састављена углавном од средњоевропских батаљона. Батаљон је био у саставу 129. бригаде, све до демобилизације Интернационалних бригада 5. октобра 1938. године. Његов последњи командант, Јозеф Павел,[4] касније је био министар у влади Александра Дубчека 1968. године.[4]

Борци батаљонаУреди

Неки од познатијих југословенских бораца батаљона „Димитров“ били су:

РеференцеУреди

  1. ^ Thomas (2001) pp. 574
  2. ^ Народни хероји Југославије, 412. стр.
  3. ^ Beevor (2006) pp. 210
  4. 4,0 4,1 Thomas (2001) pp. 926

ЛитератураУреди