Ирански језици
Ирански језици (још и ираноаријски или ираноаријевски језици) чине подгрупу индоиранске гране индоевропске језичке породице.[2][3] У свету живи око 150 милиона људи који се користе једним од 50 новоиранских језика као матерњим језиком, и још 30-50 милиона који их говоре као други или страни језик.
Ирански језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Југозападна Азија, Кавказ, средња Азија и јужна Азија |
Језичка класификација | Индоевропски језици
|
Прајезик | Праирански језик |
Подподела | |
ISO 639-2 / 5 | ira |
Глотолог | iran1269[1] |
Према подацима из 2008, процењено је да је било 150–200 милиона говорника иранских језика као матерњи.[4] Часопис Етнолог процењује да постоји 86 језика у овој групи,[5][6] а највећи међу њима су персијски (ирански персијски, дари и таџички дијалекти), паштунски, курдски, лурски и белучки.[7]
Терминологија и груписање
уредиТермин ирански се примењује на било који језик који потиче од предачког праиранског језика.[8]
Неки научници попут Џона Р. Перија[9] преферирају термин иранијски као антрополошки назив за лингвистичку породицу и етничке групе ове категорије, а ирански за било шта о данашњој земљи Иран. Он користи исти аналог као у разликовању немачког од германског или разликовању турског и туркијског.[10]
Ову употребу термина за породицу иранских језика увео је 1836. Кристијан Ласен.[11] Роберт Нидам Каст је користио термин иранско-аријевски 1878. године,[12] а оријенталисти као што су Џорџ Абрахам Грирсон и Макс Милер су упоредили иранско-аријевски (ирански) и индоаријевски (индијски). Неке недавне студије, првенствено на немачком, оживеле су ову конвенцију.[13][14][15][16]
Груписање
уредиИрански језици се деле на следеће гране:
- Западноирански језици, подељени на:
- Југозападне, од којих су персијски (укључујући дари и таџички дијалект) и лури доминантни чланови;
- Северозападне, чији су курдски језици доминантни чланови.
- Источноирански језици, подељени на:
Према савременом учењу, сматра се да авестански језици не спадају у ове категорије, већ се уместо тога понекад класификују као централноирански, пошто су се одвојили од протоиранског пре него што је подела исток-запад постала истакнута. Они се традиционално сматрају источноиранским; међутим, недостаје им велики број источноиранских карактеристика и стога су „источноирански“ само у смислу да нису западни.[17]
Велики ирански језици
уредиСледеће иранске језике говори више од по милион говорника:
- Персијски (у ширем смислу) 55-70 милиона као матерњи, укупно 110 милиона (Иран, Авганистан, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан)
- Западноперсијски 35-40 милиона као матерњи, укупно више од 50 милиона (Иран)
- Источноперсијски 20-30 милиона
- Дари 15 милиона (Авганистан)
- Таџички 4,5 милиона (Таџикистан)
- Хазара 2,5 милиона (Авганистан 2,2 милиона, Иран 300.000)
- Ајмак 650.000 (Авганистан)
- Јудео-персијски 110.000 (Узбекистан: Бухара, Иран, Израел)
- Паштунски 35 милиона (22,5 милиона у Пакистану, 12 милиона у Авганистану)
- Белучки 9 милиона (7,5 милиона у Пакистану, 1,4 милиона у Ирану, 0,2 милиона у Авганистану)
- Севернокурдски (или курманџи) 10 милиона (Турска, северни Ирак, северна Сирија, северни Иран, Корасан и бивши СССР)
- Лури 4,3 милиона (Иран)
- Средњокурдски (или сорани) 7 милиона (Ирак, Иран)
- Јужнокурдски (или пехлевани) 5 милиона (Иран)
- Мазандерански 3 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
- Гилански 2,6 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
- Зазаки 3 милиона (Турска)
- Талишки 1 милион (Иран, Азербејџан)
Остали значајнији новоирански језици су:
- Осетински 600.000 (северни Кавказ: Грузија, Русија: Северна Осетија)
- Горани (или гурани) 500.000 (Ирак, Иран)
- Иранско-азерски 220.000 (Азербејџан, Иран)
- Татијски 130.000 (Азербејџан, Русија)
Класификација
уреди- Ирански 60 језика, 16 изумрлих (150 милиона говорника)
- Западноирански 33 језика, 5 изумрлих (115 милиона говорника)
- Северозападноирански
- Медијски †
- Партски †
- Каспијски
- Белучки
- Курдски
- Јужнокурдски (или пехлевани)
- Севернокурдски (или курманџи)
- Средњокурдски (или сорани)
- Југозападноирански
- Персијски
- Лури
- Северозападноирански
- Источноирански 27 језика, 11 изумрлих (35 милиона говорника)
- Североисточноирански
- Авестански †
- Скитско-осетински
- Бактријски †
- Југоисточноирански
- Пашто
- Памирски
- Мунџи
- Шугни
- Североисточноирански
- Западноирански 33 језика, 5 изумрлих (115 милиона говорника)
Референце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Johannes Bechert; Giuliano Bernini; Claude Buridant (1990). Toward a Typology of European Languages. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-012108-7.
- ^ Gernot Windfuhr (1979). Persian Grammar: History and State of Its Study. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7774-8.
- ^ Windfuhr, Gernot. The Iranian languages. Routledge Taylor and Francis Group.
- ^ „Ethnologue report for Iranian”. Ethnologue.com.
- ^ Gordon, Raymond G. (2005). „Report for Iranian languages”. Ethnologue: Languages of the World (Fifteenth изд.). Dallas: SIL International.
- ^ Cardona, George. „Indo-Iranian languages”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 8. 2018.
- ^ Skjærvø 2006
- ^ John R. Perry
- ^ John R. Perry Iranian Studies Vol. 31, No. 3/4, A Review of the "Encyclopaedia Iranica" (Summer - Autumn, 1998), pp. 517-525
- ^ Lassen, Christian. 1936. Die altpersischen Keil-Inschriften von Persepolis. Entzifferung des Alphabets und Erklärung des Inhalts. Bonn: Weber. S. 182.
This was followed by Wilhelm Geiger in his Grundriss der Iranischen Philologie (1895). Friedrich von Spiegel (1859), Avesta, Engelmann (p. vii) used the spelling Eranian. - ^ Cust, Robert Needham. 1878. A sketch of the modern languages of the East Indies. London: Trübner.
- ^ Dani, Ahmad Hasan. 1989. History of northern areas of Pakistan. Historical studies (Pakistan) series. National Institute of Historical and Cultural Research.
"We distinguish between the Aryan languages of Iran, or Irano-Aryan, and the Aryan languages of India, or Indo-Aryan. For the sake of brevity, Iranian is commonly used instead of Irano-Aryan". - ^ Lazard, Gilbert. 1977. Preface in: Oranskij, Iosif M. Les langues iraniennes. Traduit par Joyce Blau.
- ^ Schmitt, Rüdiger. 1994. Sprachzeugnisse alt- und mitteliranischer Sprachen in Afghanistan in: Indogermanica et Caucasica. Festschrift für Karl Horst Schmidt zum 65. Geburtstag. Bielmeier, Robert und Reinhard Stempel (Hrg.). De Gruyter. S. 168–196.
- ^ Lazard, Gilbert. 1998. Actancy. Empirical approaches to language typology. Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-015670-9, ISBN 978-3-11-015670-6
- ^ Encyclopaedia Iranica: EASTERN IRANIAN LANGUAGES. By Nicholas Sims-Williams
Литература
уреди- Bailey, H. W. (1979). Dictionary of Khotan Saka. Cambridge University Press. 1979. 1st Paperback edition 2010. ISBN 978-0-521-14250-2.
- Schmitt, Rüdiger, ур. (1989). Compendium Linguarum Iranicarum (на језику: немачки). Wiesbaden: Reichert. ISBN 978-3-88226-413-5.
- Sims-Williams, Nicholas (1996). „Iranian languages”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda. стр. 238—245.
- Yarshater, Ehsan, ур. (1996). „Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
- Frye, Richard N. (1996). „Peoples of Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
- Windfuhr, Gernot L. (1995). „Cases in Iranian languages and dialects”. Encyclopedia Iranica. 5. Costa Mesa: Mazda. стр. 25—37.
- Lazard, Gilbert (1996). „Dari”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
- Henning, Walter B. (1954). „The Ancient language of Azarbaijan”. Transactions of the Philological Society. 53 (1): 157—177. doi:10.1111/j.1467-968X.1954.tb00282.x.
- Rezakhani, Khodadad (2001). „The Iranian Language Family”. Архивирано из оригинала 2004-10-09. г.
- Skjærvø, Prods Oktor (2006). „Iran, vi. Iranian languages and scripts”. Encyclopædia Iranica. 13.
- Delshad, Farshid (2010). Georgica et Irano-Semitica (PDF). Ars Poetica. Deutscher Wissenschaftsverlag DWV. ISBN 978-3-86888-004-5.
- Mallory, J. P.; Adams, Douglas Q. (2006). The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929668-2.
- Toroghdar, Zia (2018). "From Astara to Fuman: Comparison words from dialects of different languages Talysh and Tatic". Farhang-e Ilia. pp. 38–172.
- Sokolova, V. S. "New information on the phonetics of Iranic languages." Trudy Instituta jazykoznanija NN SSR (Moskva) 1 (1952): 178-192.
- Jügel, Thomas. "Word-order variation in Middle Iranic: Persian, parthian, Bactrian, and Sogdian." Word order variation: Semitic, Turkic, and Indo-European languages in contact, Studia Typologica [STTYP] 31 (2022): 39-62.
- Farmanfarmaian, Fatema Soudavar (2009). Arjomand, Saïd Amir, ур. „Georgia and Iran: Three Millennia of Cultural Relations An Overview”. Journal of Persianate Studies. BRILL. 2 (1): 1—43. doi:10.1163/187471609X445464.
- ʻAbd al-Ḥusayn Zarrīnʹkūb (2000). Dū qarn sukūt: sarguz̲asht-i ḥavādis̲ va awz̤āʻ-i tārīkhī dar dū qarn-i avval-i Islām (Two Centuries of Silence). Tihrān: Sukhan. OCLC 46632917. ISBN 964-5983-33-6.
- Aryanpur, Manoochehr. A History of Persian Literature. Tehran: Kayhan Press, 1973
- Chopra, R.M., "Eminent Poetesses of Persian", Iran Society, Kolkata, 2010.
- Chopra, R.M., "The Rise Growth And Decline of Indo-Persian Literature", 2012, published by Iran Culture House, New Delhi and Iran Society, Kolkata. Revised edition published in 2013.
- Zellem, Edward. „Zarbul Masalha: 151 Afghan Dari Proverbs”. Charleston: CreateSpace, 2012.
- Clawson, Patrick. Eternal Iran. Macmillan, 2005. ISBN 1-4039-6276-6.
- Browne, E.G. Literary History of Persia 1998. ISBN 0-7007-0406-X.
- Browne, Edward G. Islamic Medicine. 2002. ISBN 81-87570-19-9
- Rypka, Jan. History of Iranian Literature. Reidel Publishing Company, 1968. OCLC 460598. ISBN 90-277-0143-1.
- Schimmel, Annemarie (1992). A Two-colored Brocade: The Imagery of Persian Poetry. University of North Carolina Press, USA. ISBN 1469616378.
- Tikku, G.L. Persian Poetry in Kashmir. 1971. ISBN 0-520-09312-7
- Walker, Benjamin. Persian Pageant: A Cultural History of Iran. Calcutta: Arya Press, 1950.
- Zellem, Edward. „Afghan Proverbs Illustrated”. Charleston: CreateSpace, 2012.
- Chopra, R.M., "Great Poets of Classical Persian", 2014, Sparrow Publication, Kolkata, ISBN 978-81-89140-99-1.
Спољашње везе
уреди- Друштво за иранску лингвистику
- „Areal developments in the history of Iranic: West vs. East” (PDF). Martin Joachim Kümmel, department of Indo-European linguistics, University of Jena. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 05. 2023. г. Приступљено 21. 12. 2022.
- Society for Iranian Linguistics
- Kurdish and other Iranic Languages
- Iranian EFL Journal Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2019)
- Iranian language tree in Russian, identical with above classification.
- Old Iranian Online by Scott L. Harvey and Jonathan Slocum, free online lessons at the Linguistics Research Center at the University of Texas at Austin