Исмаил Кадаре
Исмаил Кадаре (алб. Ismail Kadare; Ђирокастра, 28. јануар 1936) је албански књижевник, песник, есејиста, сценариста и драматург. Он је водећа међународна књижевна личност и интелектуалац. Он је био фокусиран на поезији све до објављивања свог првог романа, Генерал мртве армије, који му је донео међународну славу.[1]
Исмаил Кадаре | |
---|---|
![]() Исмаил Кадаре, 2002. године | |
Датум рођења | 28. јануар 1936. |
Место рођења | Ђирокастра![]() |
Кадаре је 1992. године добио светску награду Чино Дел Дука. Године 2005, му је додељена инаугурална међународна награда Ман Букер; 2009. Награда принца од Астурије за уметност; и 2015. године Јерусалимска награда. Прималац је награде Парк Кјонг-ни 2019. и међународне награде за књижевност Нојштат 2020. године.[2] Француска га је 1996. године поставила за страног сарадника Академије наука о моралу и политици Француске, а 2016. је добио титулу Командир Легије части. Био је 15 пута номинован за Нобелову награду за књижевност. Од 1990-их, обе главне политичке странке у Албанији су од Кадара тражиле да постане председник Албаније на основу консензуса, али је он то одбио.
Његов номинациони поротник за Нојштатску награду написао је: „Кадаре је наследник Франца Кафке. Нико од Кафкиног доба није ушао у паклени механизам тоталитарне моћи и њеног утицаја на људску душу у толико хипнотичкој дубини као Кадаре.” Његово писање се такође пореди са писањем Николаја Гогоља, Џорџа Орвела, Габријела Гарсије Маркеза, Милана Кундере и Балзака. Живећи у Албанији у време строге цензуре, Кадаре је осмислио лукаве стратегије како би надмудрио комунистичке цензоре који су забранили три његове књиге, користећи средства као што су парабола, мит, басна, народна прича, алегорија и легенда, прошаране двоструким значењима, алузијама, инсинуацијама, сатиром и шифрованим порукама. Године 1990, да би побегао од комунистичког режима и његове тајне полиције Сигурими, пребегао је у Париз. Његови радови су објављени на 45 језика. „Њујорк тајмс“ је писао да је он био национална личност у Албанији која се по популарности може поредити са Марком Твеном у Сједињеним Државама, и да „тешко да постоји албанско домаћинство без Кадарове књиге“.
Кадара неки сматрају једним од највећих писаца и интелектуалаца 20. и 21. века и универзалним гласом против тоталитаризма.[3][4][5] Он је супруг књижевнице Хелене Кадаре и отац амбасадорке Уједињених нација и потпредседнице Генералне скупштине УН, Бесијане Кадаре.
Биографија Уреди
Кадаре је рођен 28. јануара 1936. у Ђирокастру, на југу Албаније, у породици скромног судског службеника. Мајка му потиче из имућне породице, тако да одраста у либералној и образованој грађанској средини. Детињство и родни град (под наизменичном италијанском односно грчком окупацијом током Другог светског рата) описује у роману „Хроника у камену”.[6][7]
Студирао је на Факултету у Тирани и на Заводу за књижевност „Максим Горки” у Москви.[8]
Шездесетих година XX века ради као новинар и уредник, када почиње да објављује поезију. Године 1963. објављује први роман, „Генерал мртве војске”, који доживљава успех и у земљи и у иностранству.[9] По роману је 1983. снимљен истоимени филм с Марчелом Мастројанијем у главној улози.[10]
Од тада редовно објављује бројна дела која су га учинила једним од најзначајијих европских писаца XX века. Међу њима се посебно истиче „Палата снова”, политичка алегорија, чија је радња смештена у османском Истанбулу, али којом Кадаре на суптилан начин критикује комунистички режим Енвера Хоџе.[11][9]
Године 1990, пред сам пад комунизма у Албанији, добија азил у Француској. Азил је затражио због, како каже, непомирљивости истинског књижевног стваралаштва и диктатуре:
„ | ” |
Кадаре остаје у Француској до 1999, кад се враћа у Албанију. Тренутно живи на релацији Тирана–Париз.[12]
Одабрана дела Уреди
- Генерал мртве војске (1963),
- Тврђава (1970),
- Хроника у камену (1971),
- Велика зима (1977),
- Мост на три лука (1978),
- Прекинути април (1980),[6][7]
- Палата снова (1981),
- Концерт на крају зиме (1988),
- Пирамида (1992)
- Разговор о брилијантима једног децембарског поподнева (2013)
Преводи на енглески Уреди
Следећи романи Кадаре преведени су на енглески:
- The General of the Dead Army (алб. Gjenerali i ushtrisë së vdekur)
- The Siege (алб. Kështjella)
- Chronicle in Stone (алб. Kronikë në gur)
- Broken April (алб. Prilli i thyer)[6]
- The Three-Arched Bridge (алб. Ura me tri harqe)
- The Palace of Dreams (алб. Pallati i ëndrrave)
- The Concert (алб. Koncert në fund të dimrit)
- The File on H (алб. Dosja H: roman)
- The Pyramid[13] (алб. Piramida)
- Elegy for Kosovo (алб. Tri këngë zie për Kosovën)
- Spring Flowers, Spring Frost (алб. Lulet e ftohta të marsit)
- The Successor (алб. Pasardhësi)
- Agamemnon's Daughter (алб. Vajza e Agamemnonit)
- The Blinding Order (алб. Qorrfermani)
- The Fall of the Stone City (алб. Darka e Gabuar)
- The Accident (алб. Aksidenti)
- The Ghost Rider (алб. Kush e solli Doruntinën?)
- Twilight of the Eastern Gods (алб. Muzgu i perëndive të stepës)
- A Girl in Exile (алб. E penguara)
- The Traitor's Niche (алб. Kamarja e turpit)
- Essays on World Literature: Aeschylus • Dante • Shakespeare (алб. Tri sprova mbi letërsinë botërore)
- Stormy Weather on Mount Olympus (алб. Stinë e mërzitshme në Olimp)
- The Doll: A Portrait of My Mother (алб. Kukulla)
Награде, признања, чланства Уреди
- Дописни члан Академије моралних и политичких наука у Паризу,
- Добитник одликовања француске Легије части,
- Добитник награде Приx мондијал Кино дел Дука 1992.,
- Добитник Међународнe Букер наградe 2005.,
- Добитник награде Принц од Астурије 2009.[14]
Референце Уреди
- ^ Apolloni 2012, стр. 25
- ^ Semeni, Llazar (5. 10. 2020). „Albania's writer Ismail Kadare awarded Neustadt Prize”. AP News.
- ^ „Ismaíl Kadaré – Laureates – Princess of Asturias Awards for Literature 2009”. The Princess of Asturias Foundation.
- ^ „Ismaíl Kadare, Prince of Asturias Award Laureate for Literature”. Fundacion Princessa de Asturias. 24. 6. 2009. Приступљено 12. 3. 2017.
- ^ Breto, Jose Carlos Rodrigo (2018). Ismail Kadare: La grand estratagema (на језику: шпански). Barcelona: Ediciones del Subsuelo. стр. 317—318. ISBN 978-84-947802-0-2. „Y que este libro sea el principio de toda una serie de ensayos que pueda cosntruir para abundar y ahondar en la obra del escritor que considero como más importante del Siglo XXI, y uno de los más importantes de la segunda mitad del Siglo XX.”
- ^ а б в „Ismail Kadare”. Books and Writers. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б „Broken April - Ismail Kadare”. Various journals. Amazon.com. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Apolloni, Ag (2012). Paradigma e Proteut. OM. стр. 40. ISBN 9789951632041.
- ^ а б https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2016&mm=08&dd=23&nav_id=1168706
- ^ Apolloni, Ag (2012). Paradigma e Proteut. OM. стр. 345. ISBN 9789951632041.
- ^ Röhm, Joachim. „Nachwort zum 'Palast der Träume'” (PDF). Приступљено 28. 6. 2019.
- ^ Apolloni, Ag (2012). Paradigma e Proteut. OM. стр. 358. ISBN 9789951632041.
- ^ „Central Europe Review: The Three-Arched Bridge”. 10. 5. 1999. Архивирано из оригинала 14. 6. 2006. г. Приступљено 23. 5. 2006.
- ^ „Price of Asturias awards laureates 2009”. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 15. 4. 2013.
Литература Уреди
- Brisku, Adrian (2013). Bittersweet Europe: Albanian and Georgian Discourses on Europe, 1878–2008. New York: Berghahn Books. ISBN 9780857459855.
- Morgan, Peter (2011). Kadare: Shkrimtari dhe diktatura 1957-1990 (1 изд.). Tiranë: Shtëpia Botuese "55". ISBN 978-9928-106-12-4.
- Kadare, Helena (2011). Kohë e pamjaftueshme. Tirana: Onufri. ISBN 978-99956-87-51-9.
- Akademia e Shkencave e Shqipërisë. (in Albanian), Fjalor Enciklopedik Shqiptar 2 (Albanian encyclopedia), Tirana. 2008. ISBN 978-99956-10-28-9.
- Elsie, Robert, Historical Dictionary of Albania, New Edition. 2004. ISBN 978-0-8108-4872-6.
- Gould, Rebecca. "Allegory and the Critique of Sovereignty: Ismail Kadare's Political Theologies", Studies in the Novel vol. 44, no. 2 (Summer 2012): 208–230.
- Hysa, Shefki, "The Diplomacy of self-denial" (Diplomacia e vetëmohimit), publicistic, Tirana. 2008. ISBN 978-99956-650-3-6.
- Morgan, Peter (2011) "Ismail Kadare's Inner Emigration", in Sara Jones & Meesha Nehru (Eds.), Writing under Socialism, (pp. 131–142). Nottingham, UK: Critical, Cultural and Communications (CCC) Press.
- Morgan, Peter (2011) "Greek Civilisation as a Theme of Dissidence in the Work of Ismail Kadare", Modern Greek Studies (Australia and New Zealand), 15, 16–32.
- Morgan, Peter (2010) Ismail Kadare: The Writer and the Dictatorship 1957–1990, Oxford: Legenda, 2010, Albanian translation 2011.
- Morgan, Peter (2010) Kadare post Communism: Albania, the Balkans and Europe in the Work of Ismail Kadare, 1990–2008, Australian Research Council (ARC)/Discovery Projects (DP).
- Morgan, Peter (2005) "Ismail Kadare: Creativity under Communism", The Australian Newspaper.
- Apolloni, Ag (2012). Paradigma e proteut ("Gjenerali i ushtrisë së vdekur"): monografi. Prishtinë: OM. ISBN 978-9951-632-04-1.
- Bejko, Sadik (2007). Disidentët e rremë (на језику: албански). Tiranë: 55.
- Dervishi, Met (2014). Intertekstualja dhe disidentja te Dimri i Vetmisë së Madhe. Tirana: Saras.
- Sinani, Shaban (2011). Letërsia në totalitarizëm dhe "Dossier K". Naim Frashëri.
- Sulstarova, Enis (2006). Arratisje Nga Lindja: Orientalizmi Shqiptar Nga Naimi Te Kadareja. Globic Press. ISBN 978-0-9776662-4-9.
- Jose Carlos Rodrigo Breto (2018). Ismail Kadare: La grand estratagema. Barcelona: Ediciones del Subsuelo. ISBN 978-84-947802-0-2.
- Ossewaarde, Marinus (2015). „Ismail Kadere's Idea of Europe”. The European Legacy. Routledge. 20 (5): 715—730. ISSN 1084-8770. S2CID 143046941. doi:10.1080/10848770.2015.1065097.
- Rranzi, Paulin. "Personalities – Missionaries of Peace" publicistic, (2011), Tirana. ISBN 978-99956-43-60-7.
Спољашње везе Уреди
- Биографија на енглеском
- National Library of Albania
- Guppy, Shusha (лето 1998). „Ismail Kadare, The Art of Fiction No. 153”. The Paris Review. Summer 1998 (147).
- In the Palace of Nightmares': An Exchange – New York Review of Books
- Petri Liukkonen. "Ismail Kadare". Books and Writers
- "Poems by Ismail Kadare", Albanianliterature.net.