Иштван Тиса
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Гроф Иштван Тиса од Борос-јене и Сегеда (мађ. gróf Tisza István de Borosjenő et Szeged; Будимпешта, 22. април 1861 — Будимпешта, 31. октобар 1918) је био мађарски политичар.
Иштван Тиса | |
|---|---|
 Гроф Иштван Тиса на слици коју је насликао Ђула Бенцур | |
| Пуно име | Иштван Тиса од Борос-јене и Сегеда |
| Датум рођења | 22. април 1861. |
| Место рођења | Будимпешта Аустријско царство |
| Датум смрти | 31. октобар 1918. (57 год.) |
| Место смрти | Будимпешта Аустроугарска |
| Супружник | Илона Тиса |
| Родитељи | Калман Тиса Илона Дегенфелд-Шенбург |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Слободоумна странка |
Биографија уреди
Тиса се родио у Будимпешти. Премијер Мађарске је био од 1903. до 1905. године, те од 1913. до 1917. године. Имао је утицаја у свим важнијим догађајима у тим периодима. Родио се као син Калмана Тисе, премијера мађарске од 1875. до 1890. године, чију је Либералну странку и наслиједио. Тисе су поријеклом калвинистичка племићка породица из Трансилваније.
Постдипломске студије је завршио на Оксфорду 1880-их година 19. вијека, када је постао јако утицајан у Енглеској. Либерална странка је променила име у Национална странка рада 1905. године. У својим мандатима, Тиса је доминирао мађарском политичком сценом.
Тисин херој и узор био је Ото фон Бизмарк. Тиса је себе видио као отјеловљење свега најбољег у мађарском животу, те је због тога био против сваке реформе и промјене. У економским односима, Тиса је био модернизатор, те је подржао процес индустрализације. Тиса је био противник антисемитизма.
У јулу 1914. године, противио се аустроугарском рату против Србије, на основу тога да је Двојна монархија већ имала и превише Словена. Тису је смакао, као премијера, реформиста Карл I због његовог противљења ширењу концесије. Међутим, Тиса је наставио да опструира реформе све до краја рата. Убио га је у Будимпешти побуњенички војник у октобру 1918. године. У процесу који је сљедио након пада комунистичког режима (завршен 6. октобра 1921. године), судија Иштван Гадо прогласио је кривим сљедеће особе: Пал Кери (размијењен са Совјетским Савезом), Јозеф Погани (познат и као Џон Пепер), побијегао у Беч, па у Москву, па у САД); Иштван Добо; Тивадар Хорват Шановић (побијегао); Шандор Хитнер (умро у затворској болници 1923. године); Тибор Станиковски (једини који је одслужио казну од 18 година, а пуштен је 1938. године).
До данашњег дана у Мађарској, многи људи вјерују да је гроф Михаљ Карољи, који је био први премијер Мађарске Народне Републике и који није учинио много да истражи убиство током своје тромјесечне власти, био умијешан у убиство Грофа Тисе.
Види још уреди
Литература уреди
- Деак, Иштван "The Decline and Fall of Habsburg Hungary, 1914-18" стр. 10-30 из Hungary in Revolution, издање Ivan Volgyes Lincoln: Универзитет у Небраски, 1971.
- Менцер, Бела "Bela Kun and the Hungarian Revolution of 1919" стр. 299-309 из History Today свеска XIX, издање #5, мај 1969, History Today Inc: Лондон.
- Вермеш, Габор "The October Revolution In Hungary" стр. 31-60 из Hungary in Revolution, издање Ivan Volgyes Lincoln: Универзитет у Небраски, 1971.
