Казимир II Пјаст
Казимир II Пјаст, са надимком "Праведни" (пољски: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. мај 1194) је био малопољски војвода (1166-1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.
Казимир II Пјаст | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Казимир Пјаст |
Датум рођења | 1138. |
Датум смрти | 5. мај 1194.55/56 год.) ( |
Место смрти | Краков, Пољска |
Гроб | Вавелска катедрала |
Породица | |
Супружник | Јелена од Знојма |
Потомство | Аделаида Пољска, Лешко I Пјаст, Конрад Пјаст |
Родитељи | Болеслав III Пјаст Салома од Берга |
Династија | Пјастови |
Велики кнез Пољске | |
Период | 1177-1194 |
Претходник | Мјешко III Пјаст |
Наследник | Мјешко III Пјаст |
Биографија
уредиБио је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.
Потомство
уредиКазимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/2. - око 1202/6.), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл[а]. Имали су седморо деце:
- Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/7 - 1194), удата за Всеволода IV Кијевског.
- Казимир (1162 - 2. фебруар или 1. март 1167), добио име по оцу.
- Болеслав (око 1168/71—16. април 1182/3.), погинуо приликом пада са дрвета.
- Одон (1169/84.)
- Аделаида Пољска (око 1177/84—8. децембар 1211)
- Лешек I Бели (око 1184/5—24. новембар 1227)
- Конрад (око 1187/8 - 31. август 1247)
Породично стабло
уреди16. Мјешко II Пјаст | ||||||||||||||||
8. Казимир I Пјаст | ||||||||||||||||
17. Ричеза од Лотарингије | ||||||||||||||||
4. Владислав I Херман | ||||||||||||||||
18. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
9. Марија Доброњега | ||||||||||||||||
2. Болеслав III Кривоусти | ||||||||||||||||
20. Братислав I Пшемисл | ||||||||||||||||
10. Вратислав II Пшемисл | ||||||||||||||||
21. Јудита од Швејфурта | ||||||||||||||||
5. Јудита Чешка | ||||||||||||||||
22. Андраш I | ||||||||||||||||
11. Аделаида Угарска | ||||||||||||||||
23. Анастазија Јарославна | ||||||||||||||||
1. Казимир II Праведни | ||||||||||||||||
12. Попо од Берга | ||||||||||||||||
6. Хајнрих, гроф од Берга | ||||||||||||||||
13. Софија | ||||||||||||||||
3. Саломеја од Берга | ||||||||||||||||
28. Диполд I | ||||||||||||||||
14. Диполд II | ||||||||||||||||
7. Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
30. Бертолд II од Корушке | ||||||||||||||||
15. Лиутгарда од Захрингена | ||||||||||||||||
Напомене
уредиИзвори
уреди- Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.);
- Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
- Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).