Марија Вукановић Пшемисл
Марија Вукановић Пшемисл је била српска принцеза и чешка кнегиња, која је живела у XII веку. Била је ћерка рашког великог жупана Уроша I и супруга Конрада II од Знојма,[1] са којим је имала барем троје деце.
| Марија Вукановић Пшемисл | |
|---|---|
 Марија Вукановић Пшемисл | |
| Породица | |
| Супружник | Конрад II од Знојма |
| Потомство | Конрад II Пшемисл, Јелена Пшемисл Пјаст |
| Родитељи | Урош I Вукановић |
Име њене мајке није познато, иако се у неким српским родословима помиње да је у питању била француска принцеза Ана или Катарина[2], западни извори не помињу овакав брак[2]. Њена браћа су била каснији велики жупани Урош II, Белош и Деса, а њена сестра је била мађарска краљица Јелена.
Њен положај и утицај који су она и њихов брат Белош имали у тадашњој краљевини Мађарској, утицали су на чешког војводу Собјеслава I (1125—1140) да посредује у склапању брака између Марије и Конрада II од Знојма. У једном његовом запису из 1134. године се помиње могућност склапања тог брака[3], који је касније склопљен[2], можда већ у јуну исте године.
У склопу прославе венчања, Конрад је ротонду свете Катарине у Знојму доградио и осликао, о чему сведочи и сачувани натпис на латинском језику[4]. У њој је данас очувана ктиторска композиција око лучног улаза у апсиду, на којој су представљени он и Марија, окренути једно ка другом.
Марија и Конрад су имали барем троје деце:
- Ернеста, који је преминуо 1156. године
- Конрада (II), који је био кнез Знојма (1177—1182), моравски маркгроф (1182—1186) и чешки војвода (1189—1191)
- Јелену, која је била пољска кнегиња и супруга Казимира II Пјаста (1177—1194)
Не зна се када је Марија преминула, али је то било после 1189. године, што би значило да је за бар две деценије надживела супруга који је преминуо 1161. године.
Најстарији портрет српске жене датира из 12. века, тачније из 1137. године, а у питању је баш портрет Марије од Знојма.[5]
Породично стабло
уреди| Петрислав | ||||||||||||||||
| Марко | ||||||||||||||||
| 2. Урош I Вукановић | ||||||||||||||||
| 1. Белош Вукановић | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Роман IV Диоген | ||||||||||||||||
| Евдокија Макремволитиса | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Алусијан, син Јована Владислава | ||||||||||||||||
| ћерка Алусијана Бугарског | ||||||||||||||||
| јерменска племкиња | ||||||||||||||||
| 3. Ана Диоген | ||||||||||||||||
| Манојло Еротик Комнин | ||||||||||||||||
| Исак I Комнин | ||||||||||||||||
| Марија | ||||||||||||||||
| Теодора Комнин | ||||||||||||||||
| Ирина Синадина | ||||||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Од књиге до душе”.
- ^ а б в Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1.
- ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ „National Cultural Monument: The Rotunda of Saint Katharina”. Приступљено 8. 2. 2010.[мртва веза]
- ^ „Историјски забавник”.
Литература
уреди- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Калић, Јованка (1970). „Рашки велики жупан Урош II”. Зборник радова Византолошког института. 12: 21—39.
- Калић, Јованка (1986). „Кнегиња Марија”. Зограф: Часопис за средњовековну уметност. 17: 21—35.
- Калић, Јованка (1997). „Жупан Белош”. Зборник радова Византолошког института. 36: 63—81.
- Калић, Јованка (1998). „Европа и Срби у XII веку”. Глас САНУ. 384 (10): 95—108.
