Марија Вукановић Пшемисл
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Марија Вукановић Пшемисл је била српска принцеза и чешка кнегиња, која је живела у XII веку. Била је ћерка рашког великог жупана Уроша I и супруга Конрада II од Знојма, са којим је имала барем троје деце.
| Марија Вукановић Пшемисл | |
|---|---|
 Марија Вукановић Пшемисл | |
| Отац | Урош I Вукановић |
| Супружник | Конрад II од Знојма |
| Потомство | Конрад II Пшемисл, Јелена Пшемисл Пјаст |
Име њене мајке није познато, иако се у неким српским родословима помиње да је у питању била француска принцеза Ана или Катарина[1], западни извори не помињу овакав брак[1]. Њена браћа су била каснији велики жупани Урош II, Белош и Деса, а њена сестра је била мађарска краљица Јелена. Њен положај и утицај који су она и њихов брат Белош имали у тадашњој краљевини Мађарској, утицали су на чешког војводу Собјеслава I (1125—1140) да посредује у склапању брака између Марије и Конрада II од Знојма. У једном његовом запису из 1134. године се помиње могућност склапања тог брака[2], који је касније склопљен[1], можда већ у јуну исте године.
У склопу прославе венчања, Конрад је ротонду свете Катарине у Знојму доградио и осликао, о чему сведочи и сачувани натпис на латинском језику[3]. У њој је данас очувана ктиторска композиција око лучног улаза у апсиду, на којој су представљени он и Марија, окренути једно ка другом.
Марија и Конрад су имали барем троје деце:
- Ернеста, који је преминуо 1156. године
- Конрада (II), који је био кнез Знојма (1177—1182), моравски маркгроф (1182—1186) и чешки војвода (1189—1191)
- Јелену, која је била пољска кнегиња и супруга Казимира II Пјаста (1177—1194)
Не зна се када је Марија преминула, али је то било после 1189. године.
Породично стаблоУреди
| Петрислав | ||||||||||||||||
| Марко | ||||||||||||||||
| 2. Урош I Вукановић | ||||||||||||||||
| 1. Белош Вукановић | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Роман IV Диоген | ||||||||||||||||
| Евдокија Макремволитиса | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Алусијан, син Јована Владислава | ||||||||||||||||
| ћерка Алусијана Бугарског | ||||||||||||||||
| јерменска племкиња | ||||||||||||||||
| 3. Ана Диоген | ||||||||||||||||
| Манојло Еротик Комнин | ||||||||||||||||
| Исак I Комнин | ||||||||||||||||
| Марија | ||||||||||||||||
| Теодора Комнин | ||||||||||||||||
| Ирина Синадина | ||||||||||||||||
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1.
- ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ „National Cultural Monument: The Rotunda of Saint Katharina”. Приступљено 8. 2. 2010.[мртва веза]
ЛитератураУреди
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Калић, Јованка (1970). „Рашки велики жупан Урош II”. Зборник радова Византолошког института. 12: 21—39.
- Калић, Јованка (1986). „Кнегиња Марија”. Зограф: Часопис за средњовековну уметност. 17: 21—35.
- Калић, Јованка (1997). „Жупан Белош”. Зборник радова Византолошког института. 36: 63—81.
- Калић, Јованка (1998). „Европа и Срби у XII веку”. Глас САНУ. 384 (10): 95—108.
Спољашње везеУреди
| Марија Вукановић Пшемисл на Викимедијиној остави. |