Калашњиково
Калашњиково (рус. Калашниково) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Тверске области и у административно-политичком смислу део је Лихослављанског рејона где представља засебну градску општину.
Калашњиково Калашниково | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | Лихослављански рејон |
Основан | 1779. |
Варошица од | 1932. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 4.951 |
— густина | 1.127,79 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 16′ 50″ С; 35° 13′ 31″ И / 57.280556° С; 35.225278° И |
Временска зона | UTC+3 |
Површина | 4,39 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 171205 |
Позивни број | +7 48261 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 238 555 |
ОКТМО код | 28 638 155 051 |
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 4.951 становника. Површина Калашњиховске општине је 4,39 км².
Географија
уредиВарошица се налази у централном делу Тверске области, на крајњем северу Лихослављанског рејона на око 60 километара северозападно од административног центра области, града Твера.
Значајна је железничка станица на железничкој линији која повезује Москву са Санкт Петербургом.
Историја
уредиНасељено место Калашњиково се у писаним изворима по први пут помиње 1779. као засеок који је припадао селу Јегорјевско. Интензивнији развој насеља долази са почетком градње железнице 1847. (завршена 1851. године) и наставља се с отварањем фабрике стакла у периоду 1886/87. годину. Фабрика која је била у приватном власништву национализована је 1918. године у складу са идејама Октобарске револуције.
Почетком априла 1932. тадашњем селу Калашњиково додељен је административни статус радничког насеља, односно службене варошице.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.001 становника, док је према проценама за 2014. насеље имало 4.951 становника.[1]
1859. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
125 | 5,544 | 6,446 | 5,825 | 5,572[2] | 5,198[3] | 5,001[4] | 4,951* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.