Калифорнијски чекињасти кунић
Калифорнијски чекињасти кунић (лат. Sylvilagus bachmani, енгл. Californian Brush Rabbit,[2] рус. Калифорнийский кролик), је врста сисара из рода Sylvilagus породице зечева (Leporidae). Врста насељава област на западној обали САД, од реке Колумбија у Орегону на северу, планинских венаца Сијера Невада и Каскадских планина у држави Калифорнија на истоку, до границе са Мексиком на југу, као и цело полуострво Доња Калифорнија у Мексику.[1]
| Калифорнијски чекињасти кунић | |
|---|---|
| |
| Калифорнијски чекињасти кунић у Националном уточишту за дивље животиње Финли | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Врста: | S. bachmani
|
| Биномно име | |
| Sylvilagus bachmani (Waterhouse, 1839)
| |
| |
| Ареал калифорнијског чекињастог кунића | |
Опис уреди
Калифорнијски чекињасти кунић је мањи од већине других врста из рода Sylvilagus, а разликује се и по боји доње стране репа, која је код њега сива, а не бела. Крзно на горњем делу тела може бити смеђе или сиве боје, док је крзно на доњем делу тела увек бело. Одрасле јединке достижу дужину од 25-35 cm и тежину до 900 gr.
Постоји 6 признатих подврста калифорнијског чекињастог кунића: S. b. ubericolor, S. b. cinerascens, S. b. bachmani, S. b. exiguus, S. b. howelli, S. b. cerrosensis.[3]
Први амерички досељеници су на западну обалу са собом донели и пустили у дивљину источноамеричког кунића (Sylvilagus floridanus), који је требало да им представља извор хране. У деловима Орегона где се ова врста мешала са калифорнијским чекињастим кунићем, калифорнијски чекињасти кунићи хибриди су мале величине као и чистокрвне јединке али им је крзно са доње стране репа беле боје, а не сиве.
Размножавање уреди
Као и код других кунића сезона парења калифорнијских чекињастих кунића траје током целе године, али врхунац сезоне парња је између фебруара и августа. Скотност женке траје 22 дана. Женка може у току године имати и до 5 легала, али најчешће од два до три. У једном леглу може бити од једног до седам младунаца, а просечан број је три.
Исхрана и станиште уреди
Калифорнијски чекињасти кунић је биљојед и храни се претежно травом, детелином, бобицама и лишћем грмова.
Врста насељава густа жбуновита станишта, нарочито чапарал. Такође се јавља у храстовим и четинарским шумама, као и у травнатим стаништима. Калифорнијски чекињасти кунић ствара мрежу пролаза кроз вегетацију, који му служе за бекство у случају опасности. Јазбине у којима живи, не копа сам, већ их преузима од других животиња. У Заливској области Сан Франциска, примећено је да је врста активнија по ободима жбуновитих области него у травнатим областима.
Грабљивци уреди
Грабљивци који лове ову врсту кунића су кугуар, којот, лисица, риђи рис, ласице, разне птице грабљивице и змије. Стратегије преживљавања које користи када дође у опасност су: непомичност када се налази у жбуновитим областим и трчање у цик-цак када се налази на отвореном простору.
Људи не лове калифорнијске чекињасте куниће у мери у којој лове друге врсте из рода Sylvilagus, вероватно због мале величине. Још један разлог може бити и то што није штеточина (не наноси штету усевима).
Одређене подврсте су угрожене и заштићене су државним и федералним законима.
Референце уреди
- ^ а б Kelly, P.A.; Lorenzo, C. & Alvarez-Castaneda, S.T. (2019). „Sylvilagus bachmani”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2019: e.T41302A45192710. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T41302A45192710.en.
- ^ nature.com
- ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference". pp. 208.
Литература уреди
- Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0..
Спољашње везе уреди
