Канал Дунав—Морава—Вардар—Егејско море
Канал Дунав—Морава—Вардар—Егејско море је идеја пловидбеног канала којим би се спојио Дунав и Егејско море.
Пројекат за овај канал је први пут израдио 1904. године професор Никола Стаменковић. Америчка фирма из Њу Џерзија је 1908. направила прелиминарни пројекат пловног пута Морава–Вардар.[1]
О повезивању Дунава и Солуна се говорило и пред Други светски рат, у склопу немачких саобраћајних планова, мада је у то време изложена идеја о спајању Тимока и Јужне Мораве, што би био краћи пут.[1]
Године 1961. израђен је други пројекат на основу идеје влада Грчке и СФРЈ. Експерти Уједињених нација су 1973. током посете СФРЈ проверили валидност овог пројекта. Експерти су тада пројекат ревидирали и одобрили образлажући да би пројекат могао да буде економски оправдан, чиме је стечен међнародни легитимитет. На основу њега је Европска заједница до 1990. године финансирала студију водопривредног уређивања Вардара.
Између Дунава и Егејског мора на дужини од 650 km, пад износи 812 метара, или 1,25 метара по километру. Упоређењем са падом других европских канала, овај водени канал би технички лакше могао да се изведе.
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- THE DANUBE-MORAVA-VARDAR-AEGEAN SEA WATERWAY
- Morava – Vardar (Axios) Navigation Route
- HIDROENERGETSKO-PLOVIDBENI SISTEM „MORAVA˜
- NAVIGABLE WATERWAY BETWEEN THE DANUBE AND THE AEGEAN SEA - POSIBILITIES страна 120[мртва веза]
- KORIDOR X – IZAZOV ZA STRATEGIJU SRBIJE PREMA SREDOZEMNOM MORU I SUECKOM KANALU[мртва веза]
- Иванов подржава изградњу канала Дунав-Морава-Вардар („Политика”, 26. децембар 2017)
- За Кину моравски канал је изводљив и исплатив („Политика”, 28. јануар 2018)