Википедија

Карис Идн

аустралијски певач

Карис Идн (Госфорд, 11. јул 1992) аустралијска је кантауторка.[1] Године 2012. победила је у првој сезони такмичења Глас Аустралије.[2] Потписала је уговор са издавачком кућом Јуниверсал мјузик груп и за њих објавила свој деби албум под називом You Won't Let Me, коме је додељен двоструки платинимски сертификат. Поред певања, Карис свира више инструмената и пише песме.

Карис Инд
Карис Идн 2012. године
Лични подаци
Датум рођења(1992-07-11)11. јул 1992. (31 год.)
Место рођењаГосфорд, Аустралија
Занимањекантауторка
Музички рад
Активни период2012—
Жанр
Инструменти
Издавачке кућеЈуниверсал мјузик груп
Остало
Веб-сајтwww.kariseeden.com.au

Биографија уреди

Рођена је 11. јула 1992. године у Госфорду, Нови Јужни Велс, а одрасла у Вајомингу.[1][2][2] Њена мајка зове се Микел, а сестра Сијана.[3] Карис и њену сестру одгајили су тетка и теча.[4] Током ране младости, Карис се није добро слагала са мајком, а када је имала 11 година, покушала је да науди себи.[3] У овом периоду, дијагностикована јој је агорафобија и са 12 година завршила је школу. Током ране младости узор јој је била певачица Џенис Џоплин. Када је имала 13 година, о Карис је бринула комунална служба Госфорда, јер њена самохрана мајка није могла да је издржава.[4][5][3] Тинејџерске дане Карис је провела у дому за незабринуту децу, са преко двадесет других жена. У том периоду успоставила је контакт са тетком Марилин и течом Френком, који су били музичари.[3][6] Теча Френк научио ју је много тога о музици, као и да свира гитару.[5]

Родила је сина 24. децембра 2014. године, коме је дала име Блајден.[7] У јануару 2018. године Карис је хоспиталозована након што је повређена у саобраћајној несрећи.[8][9]

Поред певања, Идн свира бенџо, контрабас и гитару.[5] Истакла је да је инспирисана са Џенис Џоплин, Аксл Роуз, Бон Џовијем и Ејми Вајнхаус.[10]

Каријера уреди

2012: Учешће у такмичењу Глас Аустралије и први албум уреди

Карис се појавила на аудицији прве сезоне шоуа Глас Аустралије, где је 15. априла 2012. године певала песму It's a Man's World, Џејмса Брауна.[11] Прошла је у финале такмичења, где је извела песму Back to Black од Ејми Вајнхаус.[12][13] Након тога извела је песме Nothing's Real but Love, Landslide и Hallelujah.[13] Током првог дела финала, 17. јуна 2012. године, Карис је извела песму I Was Your Girl коју је написала заједно са пријатељом, а након тога и песму Stay with Me Baby Лорене Елисон.[4][13] Током великог финала Гласа Аустралије, Идн је проглашена победницом, 18. јуна 2012. године, након чега је извела свој деби сингл You Won't Let Me, први пут.[13] Добила је награду од 100.000 америчких долара, аутомобил марке Форд фокус и уговор о снимању са издавачком кућом Јуниверсал мјузик груп.[13]

Песма You Won't Let Me објављена је за дигитално преузимање 19. јуна 2012. године, а на компакт диск формату два дана касније.[14][15] Током прве недеље од 25. јуна 2012. године, Карисине песме You Won't Let Me, Stay with Me Baby, Hallelujah и I Was Your Girl биле су на листи Топ 5 АРИА синглова.[16] Карис је постала прва уметница која је на некој музичкој листи има толики број песама, још од Битлса, који су 1964. године држали првих шест места.[17][18][19] Песмама You Won't Let Me, I Was Your Girl, Nothing's Real but Love i Stay with Me Baby додељен је златни сертификат од стране Аустралијског удружења музичке индустрије, а продате су у 35.000 примерака.[20] Песми Hallelujah додељен је платинумски сертификат, а она је продата у 70.000 примерака.[20]

Први студијски албум под називом My Journey, Карис је објавила 26. јуна 2010. године.[21] Албуми садржи оригиналну песму I Was Your Girl, као и нове песме The Weight, Hound Dog, Move Over, I'd Rather Go Blind и песму The Dock of the Bay.[5][21] Албум је био на првом месту АРИА музичке листе шест узастопних недеља, додељен му је златни сертификат од стране Аустралијског удружења музичке индустрије, а продат је у 140.000 примерака.[22][23] Албум се такође нашао на првом месту музичке листе на Новом Зеланду, где је продат у 7.500 примерака.[24][25] Карис је албум промовисала у Вестфелд шопинг центрима широм Аустралије.[26]

2013—2017: Наставак каријере и објављивање другог албума уреди

У марту 2013. године Идн је учествовала на Блу фестивалу са многим другим локалним извођачима у Бајрон беју у Новом Јужном Велсу.[27][28] Други сингл под називом Threads of Silence написала је заједно са Сашом Скарбек у Лондону, а објављен је на дигиталном издању 3. јуна 2013. године.[28] Након објављивања песма се нашла на деветнаестој позицији листе АРИА синглова.[22] Албумски сингл Dynamite објављен је 12. септембра 2014. године.[29] Албум Things I've Done објављен је 17. октобра 2014. године за Јуниверзал мјузик груп, а на њему се налази дванаест песама.[30] Дебитовао на петом месту листе АРИА албуми.[22] Други албумски сингл Loneliness објављен је 3. априла 2015. године, али није успео да се пласира на музичке листе.[31] Дана 2. јуна 2015. Идн је снимила песму Will You Love Me Tomorrow, коју је оригиналу изводио бенд The Shirelles.[32][33]

2018—данас: Објављивање трећег албума уреди

Идн је у октобру 2018. године најавила излазак њеног трећег студијског албума. Албум Born to Fight објављен је 23. новембра 2018. године за Јуниверсал мјузик груп и Исланд рекордс. На албуму се налази десет песама, а водећи сингл Temporary Lovers објављен је 19. новембра 2018. године.[34][35] На албуму се нашли и синглови Gimme Your Love и Born to Fight[34][36][37]

Дискографија уреди

Студијски албуми уреди

Назив Детаљи Позиција Сертификати
АУС
[22] 		НЗ
[24]
My Journey
  • Датум објављивања: 26. јун 2012.[21]
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Јуниверзал мјузик (3707239)
 1 3
  • Аустралијско удружење музичке индустрије: 2× платинумски[23]
  • RMNZ: златни [25]
Things I've Done
  • Датум објављивања: 17. октобар 2014.[30]
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Јуниверзал мјузик (4703626)
 5 —
Born to Fight
  • Датум објављивања: 23. новембар 2018.[35]
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање, стрим
  • Издавачка кућа: Исланд рекордс (7708210)
 37
[38]		 —
„—” означава издања која нису била на листама или нису била објављена у тој држави.

Референце уреди

  1. ^ а б Eden, Karise (11. 7. 2012). „@Kariseeden Status”. Twitter. Приступљено 16. 7. 2012. 
  2. ^ а б в Cartwright, Darren (19. 6. 2012). „The Voice winner Karise Eden says British singer Seal must return for the second series of the Channel Nine reality show”. The Daily Telegraph. News Limited. Приступљено 27. 6. 2012. 
  3. ^ а б в г Byrnes, Holly (19. 6. 2012). „The Voice Australia winner Karise Eden on how the pain in her life inspires songs on her debut album My Journey”. The Daily Telegraph. News Limited. Приступљено 27. 6. 2012. 
  4. ^ а б в Murfett, Andrew (19. 6. 2012). „The Voice Karise Eden”. The Age. Fairfax Media. Приступљено 27. 6. 2012. 
  5. ^ а б в г McCabe, Kathy (26. 6. 2012). „Karise Eden loves the journey of making her debut album”. The Daily Telegraph. News Limited. Приступљено 27. 6. 2012. 
  6. ^ Isaacs, Rebecca (25. 6. 2012). „Karise Eden makes music history with top three spots on ARIA charts”. MusicFix. ninemsn. Архивирано из оригинала 30. 08. 2012. г. Приступљено 26. 6. 2012. 
  7. ^ Williamson, Lauren (26. 12. 2014). „The Voice Australia winner, Karise Eden, gives birth on Christmas Eve”. iVillage. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 27. 12. 2014. 
  8. ^ „The Voice winner Karise Eden hospitalised after shock motorbike crash”. New Idea. јануар 2019. Приступљено 4. 3. 2019. 
  9. ^ „Shocking photo: Karise Eden in horror motorbike crash”. Who Magazine. јануар 2019. Приступљено 4. 3. 2019. 
  10. ^ Byrnes, Holly (15. 4. 2012). „The Voice Australia hits high note”. The Daily Telegraph. News Limited. Приступљено 27. 6. 2012. 
  11. ^ „The Voice dominates TV ratings”. ninemsn. Nine Entertainment Co. & Microsoft. 16. 4. 2012. Архивирано из оригинала 24. 07. 2012. г. Приступљено 26. 7. 2012. 
  12. ^ Vaughan, Owen (16. 4. 2012). „'Growing up I felt pushed down and not worth anything' – Karise Eden the voice Nine will be banking on”. News.com.au. News Limited. Архивирано из оригинала 22. 06. 2012. г. Приступљено 27. 6. 2012. 
  13. ^ а б в г д „Karise Eden Wins The Voice 2012”. Throng. Throng Media. 18. 6. 2012. Архивирано из оригинала 17. 11. 2019. г. Приступљено 27. 6. 2012. 
  14. ^ „iTunes – Music – You Won't Let Me – Single by Karise Eden”. iTunes Store (Australia). Apple. Приступљено 27. 6. 2012. 
  15. ^ „Buy You Won't Let Me, Pop, CD Singles”. Sanity. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2012. 
  16. ^ „ARIA Top 50 Singles Chart – 25/06/2012”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 27. 6. 2012. г. 
  17. ^ Adams, Cameron (25. 6. 2012). „Instant gold as Karise Eden soars to the top of the ARIA Charts”. Herald Sun. The Herald and Weekly Times. Приступљено 27. 6. 2012. 
  18. ^ „ARIA Top 50 Singles Chart – 02/07/2012”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 2. 7. 2012. г. 
  19. ^ Ryan, Gavin (1. 7. 2012). „The Voice ARIA Slaughterhouse, Karise Eden 1 to 54”. Noise11. Noise Network. Архивирано из оригинала 2. 7. 2012. г. 
  20. ^ а б „ARIA Charts – Accreditations – 2012 Singles”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 23. 9. 2013. 
  21. ^ а б в „My Journey – Karise Eden (CD)”. Sanity. Архивирано из оригинала 14. 01. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2012. 
  22. ^ а б в г „Discography Karise Eden”. Australian Charts Portal. Hung Medien. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2012. 
  23. ^ а б „ARIA Charts – Accreditations – 2012 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 23. 9. 2012. 
  24. ^ а б „Discography Karise Eden”. New Zealand Charts Portal. Hung Medien. Приступљено 24. 9. 2012. 
  25. ^ а б „New Zealand Top 40 Albums Chart – 15/10/2012”. Recorded Music NZ (RMNZ). Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. 
  26. ^ „Karise Eden Westfield Tour”. The Music Network. Peer Group Media. Архивирано из оригинала 04. 02. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2013. 
  27. ^ Cronin, Seanna (1. 4. 2013). „Voice winner's Bluesfest moment”. The Northern Star. APN News & Media. Приступљено 4. 6. 2013. 
  28. ^ а б Byrnes, Holly (6. 3. 2013). „The Voice winner Karise Eden admits that fame has been tough for her to handle”. Herald Sun. The Herald and Weekly Times. Приступљено 4. 6. 2013. 
  29. ^ Adams, Cameron (8. 9. 2014). „Voice winner Karise Eden pregnant, new album on way”. News.com.au. News Limited. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 11. 9. 2014. 
  30. ^ а б „iTunes – Music – Things I've Done by Karise Eden”. iTunes Store (Australia). Apple. Приступљено 12. 9. 2014. 
  31. ^ „iTunes – Music – Loneliness – Single by Karise Eden”. iTunes Store (Australia). Apple. Приступљено 8. 4. 2015. 
  32. ^ „iTunes – Music – Will You Still Love Me Tomorrow – Single by Karise Eden”. iTunes Store (Australia). Apple. Приступљено 4. 6. 2015. 
  33. ^ Damian (3. 6. 2015). „Karise Covers The Shirelles”. Auspop. Архивирано из оригинала 29. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  34. ^ а б „My new single Temporary Lovers is out FRIDAY!”. Facebook. 13. 10. 2018. Приступљено 20. 10. 2018. 
  35. ^ а б „Born to Fight (CD)”. JBHiFi. Приступљено 20. 10. 2018. 
  36. ^ „'Gimme Your Love' by Karise Eden is OUT NOW!”. Facebook. 16. 11. 2018. Приступљено 24. 11. 2018. 
  37. ^ „It's been an exciting 8 weeks of releasing new videos and today I release the last single and video of the title track of the album 'Born to Fight'.”. Facebook. 6. 12. 2018. Приступљено 4. 3. 2019. 
  38. ^ „ARIA Australian Top 50 Albums”. Australian Recording Industry Association. 3. 12. 2018. Приступљено 1. 12. 2018. 

Спољашње везе уреди

 
Карис Идн на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карис_Идн&oldid=27506376”