Квадерна вија (шпанска поезија)

Квадерна вија (шп. cuaderna vía) је врста строфе коју су у шпанску поезију увели песници клеричке песничке вештине у XIII и XIV веку. Други назив за ову строфу је tetrástrofo monorrimo alejandrino, строфа састављена од четири шпанска александринца (четрнаестерца) са нагомиланом римом.

Назив и пореклоУреди

Верује се да су овај метрички облик шпански клерици пренели из француске и провансалске поезије и сматра се првим типом строфе који се појављује у кастиљанској поезији. Узевши у обзир да је француска књижевност имала огроман утицај на шпанску, нарочито у XII веку, квадерна вија представља адаптацију француског александринца. Прво дело у коме се појављује ова врста строфе је Књига о Александру (фр. Roman d'Alexandre), одакле потиче и сам назив cuaderna vía. Наиме, овај термин је употребљен у другој строфи овог дела:

Mester traygo fermoso non es de ioglaria
mester es sin pecado que es de clerezia
fablar curso rimado por la quadern[a] [u]ia
a silauas contadas que es grant maestria

Из исте строфе потиче и назив клеричке песничке вештине Mester de clerecía.

Квадерна вија у шпанској књижевностиУреди

Квадерна виа, као метрички облик, представља најважнију одлику клеричке песничке вештине у формалном смислу и велики напредак у односу на елементарну метричку форму хугларских епских песама. У књижевности средњег века најпознатија дела писана у овој метричкој форми су:

Најпознатији писац који је користио квадерну вију је Гонсало де Берсео у својим делима:

Хагиографије:

Песме о Богородици:

  • Milagros de Nuestra Señora,
  • Loores de Nuestra Señora,
  • Duelo de la Virgen María

Квадерна вија је присутна и у модерној књижевности (Генерација 1927, модернизам) како због француског утицаја тако и због љубави према старим песничким формама. Разлика је у распореду риме, која је често укрштена, уместо нагомилане.

МетрикаУреди

Као што нам говори други назив за ову метричку форму: tetrástrofo monorrimo alejandrino, она представља строфу од четири стиха при чему су они утврђене дужине од четрнаест слогова, а деле се на два полустиха (шпански александринац). Рима је по врсти консонантска, а по распореду нагомилана, одн. истоветна у сва четири стиха. Метричка шема је, према томе: A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7).


ПримерУреди

Yo maestro Gonzalvo de Berceo nomnado

Iendo en romería, caecí en un prado
Verde e bien sençido, de flores bien poblado,
Logar cobdiçiaduero pora omne cansado.


Daban olor sobeio las flores bien olientes,
Refrescaban en omne las caras e las mientes,
Manaban cada canto fuentes claras corrientes,
En verano bien frías, y en yvierno calientes.


Avíe hy grand abondo de buenas arboledas,
Milgranos e figueras, peros e manzanedas,
E muchas otras fructas de diversas monedas;
Mas non avíe ningunas podridas nin açedas.


La verdura del prado, la olor de las flores,
Las sombras de los árbores de temprados sabores
Refrescáronme todo, e perdí los sudores:
Podríe vevir el omne con aquellos olores.

Gonzalo de Berceo, Milagros de Nuestra Señora

(одломак)

БиблиографијаУреди

  • Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
  • Samurović-Pavlović, Ljiljana. Soldatić, Dalibor, Španska književnost. Sarajevo, Beograd. Svjetlost, Nolit. 1985, vol.1