Википедија

Кижски погост

Кижски погост (рус. Кижский Погост) је историјско место из 17. века на острву Кижи. Острво се налази на језеру Оњега у Републици Карелији (округ Медвежјегорски), у Русији. Погост је простор унутар ограде који укључује две велике дрвене цркве (црква Преображења Господњег са 22 куполе и црква Покрова Пресвете Богородице са 9 купола) и звоник. Погост је познат по својој лепоти и дуготрајности, иако је изграђен искључиво од дрвета. 1990. године уврштен је на УНЕСКО-в списак светске баштине[1] а 1993. године наведен је као руско културно наслеђе.[2]

Кижски погост
Кижски погост
Кижски погост
Кижски погост
Информације
Локација Русија, острво Кижи, Карелија
Статус Руско културно наслеђе
Саграђена 17-18. век
Кижски погост
Светска баштина Унеска
Званично имеКижски погост
МестоКижи, Kizhi, Русија Уреди на Википодацима
Координате62° 04′ 04″ С; 35° 13′ 24″ И / 62.06767° С; 35.22345° И / 62.06767; 35.22345
Укључује
  • Church of the Intercession
  • Church of the Transfiguration, Kizhi Edit this on Wikidata
КритеријумКултурна: 
Референца544
Упис1990 (14. седница)

Опште информације уреди

Погост је изграђен на јужном делу острва Кижи, на узвишењу 4 метра изнад нивоа језера Оњега. Његова главна основна структурна јединица је округли трупац обичног бора (Pinus sylvestris) око 30 цм пречника и дужине 3 до 5 метара. Кижски погост је направљен без употребе иједног ексера. Много хиљада трупаца довезено је за изградњу са копна, што је у то време био сложен логистички задатак.[3]

Црква Преображења уреди

Црква Преображења Господњег (руски: Церковь Преображения Господня) је најзначајнији део погоста. Не греје се и зато се назива летњом црквом и не одржава зимске службе. Њен олтар је постављен 6. јуна 1714. године, како је уписано на крст смештен унутар цркве. Ова црква је саграђена на месту старе која је изгорела од удара грома. Имена градитеља су непозната. Легенда каже да је главни градитељ за целу конструкцију користио једну секиру коју је по завршетку бацио у језеро речима „није било и неће бити друге која би јој одговарала“.[4] [5]

Црква има 22 куполе и са висином од 37 метара једна је од највиших дрвених зграда у северној Европи. Њен обим је 20 × 29 метара. Сматра се да је црква уништена ватром 1694. године - била њена претеча.[6] Према тадашњим руским столарским традицијама, била је саграђена само од дрвета без ексера, осим купола и кровне шиндре. Приближно 180 000 ексера причвршћују 60 000 кровних плочица.[7] [8] Конструкција је покривена са 22 куполе различите величине и облика, које се протежу од врха до бокова. Трпезарија је покривена кровом од три нагиба. У 19. веку црква је била украшена лајснама, а неки делови прекривени челиком. Првобитни изглед враћен је реконструкцијом током педесетих година прошлог века.[9] [10]

 
  
 
Детаљи куполе цркве Преображења Црква Покрова Пресвете Богородице Звоник и црква Преображења Господњег

Црквени оквир почива на каменој подлози без дубоког темеља, осим западног пролаза за који је темељ изграђен 1870. године. Већина дрвеног материјала је бор са смрчиним даскама на равним крововима. Куполе су покривене јасиком.

Иконостас има четири нивоа (рус. четырёхъярусный) и садржи 102 иконе.[6] Датира се у другу половину 18. века - почетак 19. века. Иконе су из три периода: две најстарије иконе, „Преображење“ (рус. Преображение) и „Покров“ (рус. Покров) су са краја 17. века и типични су за северњачки стил. Централне иконе су из друге половине 18. века и такође су локалног стила. Већина икона три горња слоја су с краја 18. века, донете из различитих делова Русије.[10]

Црква Покрова Пресвете Богородице уреди

 
Унутар цркве Преображења
 
Звоник

Црква Покрова Пресвете Богородице (рус. Покровская церковь) је грејана („зимска“) црква у којој се богослужења одржавају од 1. октобра до Ускрса. Црква је била прва на острву након што је пожар крајем 17. века уништио све претходне цркве. Прво је саграђена 1694. године као једнокуполна грађевина, а затим је реконструисана 1720–1749. и 1764. обновљена у свој данашњи изглед са 9 купола као архитектонски одјек главне цркве Преображења.[11] [12] Висока је 32 метра са обимом 26 × 8 метара. Постоји девет купола, једна већа у центру, окружена са осам мањих. Декорација је оскудна. Високи једноделни трем води у четири унутрашња дела цркве. Као и у цркви Преображења, олтар је постављен у источном делу у облику петоугла. Првобитни иконостас је замењен крајем 19. века и изгубљен је; обновљен је педесетих година прошлог века у првобитном стилу.[13]

Звоник уреди

Првобитни звоник је брзо пропао и поново је саграђен 1862. године и даље реконструисан 1874. и 1900. године[6] [12] Торањ је висок 30 метара са обимом 6 × 6 метара. Има квадратни дрвени оквир наслоњен на темељ; оквир је изнутра подељен са два зида у три просторије: предсобље, степенице и остава. Изнад квадратног оквира налази се осмоугаони део са звоницом на врху. Затим постоји пирамидални (осмоугаони) кров ослоњен на стубове. Кров се завршава крстом. Врсте дрвета су исте као у црквама: бор, смрча и јасика.[14]

Популарна култура уреди

Црква Преображења је Чудо Словена у компјутерској игри Age of Empires 2: Definitive Edition.

Ограда уреди

Ограда уопште нема никакву одбрамбену сврху. То је симболична подела између свете земље и спољног света.[15] Реконструисана је педесетих година прошлог века као структура од трупаца, дужине 300 метара, која окружује две цркве и звоник. Главни улаз је широк 14,4 метра и висок 2,25 метара, а окренут је према истоку у близини цркве Покрова Пресвете Богородице. На источној и северној страни су врата за улаз пешака, а у северозападном углу је мала дрвена кула. Кула је четвртасте основе и кров је са шиљком. Зидови, капије и улази за пешаке такође су наткривени.[16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Kizhi Pogost at UNESCO
  2. ^ Decree N 1847 on November 6, 1993, by the President of Russia Архивирано август 19, 2011 на сајту Wayback Machine (in Russian)
  3. ^ Stephen J. Kelley, ур. (2000). Wood structures: a global forum on the treatment, conservation, and repair of cultural heritage. ASTM International. стр. 42—47. ISBN 0-8031-2497-X. 
  4. ^ Stephen J. Kelley, Joseph R. Loferski, ур. (2000). Wood structures: a global forum on the treatment, conservation, and repair of cultural heritage. ASTM International. стр. ix. ISBN 0-8031-2497-X. 
  5. ^ Robin Milner-Gulland (2000). The Russians. Wiley-Blackwell. стр. 35. ISBN 0-631-21849-1. 
  6. ^ а б в Ethnographic and open-air museums, UNESCO, pp. 170-173
  7. ^ William Minor (1995). Unzipped souls: a jazz journey through the Soviet Union. Temple University Press. стр. 142. ISBN 1-56639-324-8. 
  8. ^ John Onians (2004). Atlas of world art. Laurence King Publishing. стр. 161. ISBN 1-85669-377-5. 
  9. ^ Stephen J. Kelley, ур. (2000). Wood structures: a global forum on the treatment, conservation, and repair of cultural heritage. ASTM International. стр. 42—47. ISBN 0-8031-2497-X. 
  10. ^ а б Церковь Преображения Господня (in Russian) Kizhi Museum site
  11. ^ „Музей-заповедник "КИЖИ": 40 лет — Электронная библиотека — Музей-заповедник "Кижи"”. музей-заповедник КИЖИ. Архивирано из оригинала 2009-05-10. г. 
  12. ^ а б Metamorphoses of the century, Kizhi Museum site
  13. ^ Церковь Покрова Богородицы (Church of the Intercession) (in Russian) Kizhi Museum site
  14. ^ Колокольня Кижского погоста (Kizhi Pogost Belfry) Kizhi Museum site
  15. ^ „Документы и материалы по истории Кижского архитектурного ансамбля” (на језику: руски). Documents and materials on the history of the Kizhi architectural ensemble (1946-1979). 
  16. ^ Ограда Кижского погоста (Kizhi Pogost Fence) Kizhi Museum site

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кижски_погост&oldid=26468374”