Кимеријци (акадски: Assyrian cuneiform U121B3 MesZL 578.svgAssyrian cuneiform U12100 MesZL 141.svgAssyrian cuneiform U12086 or U12087 MesZL 556.svgAssyrian cuneiform U1228F MesZL 511.svgAssyrian cuneiform U12000 MesZL 839.svgAssyrian cuneiform U12000 MesZL 839.svg, романизовано: mat Gimirrāya;[1][2] хебрејски: גֹּמֶר, романизовано: Gōmer;[3][4] старогрчки: Κιμμέριοι, романизовано: Kimmerioi; латински: Cimmerii[5]) су били древни номадски народ који је током старог века насељавао северне обале Црног мора (култура Андроново). Већина информација o Кимеријцима позната је из Херодотових дела који описује њихово бежање пред Скитима, продор у Малу Азију и угрожавање Грчке, Лидије и Асирије, те коначни пораз који им је нанео лидијски краљ Алијат, односно њихов повратак у Тракију.[6] Кимеријци се такође помињу у Страбоновим делима помињући њихову инвазију на Фригију. Према савременим историчарима порекло Кимерана (Кимеријаца) је индоевропско, а најчешће их повезују са Трачанима или иранским народима односно Скитима.

Трако-кимеријанци и њихова насеља

ИмеУреди

Енглеско назив Cimmerians је изведен из латинског Cimmerii, које и сам потиче од старогрчког Kimmerioi (Κιμμεριοι), крајње неизвесног порекла за шта су постојали различити предлози:

ИдентификацијаУреди

Кимеријци су били номадски ирански народ Eвроазијске степе.[5][10][11][7][12] Археолошки, није било разлике између материјалних култура предскитског становништва које је живело у областима кавкаскe степe и областима око Волге и Дона, а није било ни других значајних разлика између Кимеријаца и Скита, који су били сродне популације које се међусобно не разликују по култури и пореклу.[13][14]

Други предлози за етничку припадност Кимеријаца укључују могућност да су они Трачани,[15] или Трачани са иранском владајућом класом, или посебна група која је уско повезана са трачанским народима, као и маеотског порекла.[16] Међутим, предлог о трачком пореклу Кимеријаца је критикован као исход Страбонововог неразликовања Кимеријаца и њихових савезника, трачког племена Трери.[5][17]

ЛокацијаУреди

Првобитна домовина Кимеријаца пре него што су мигрирали у западну Азију била је у степи која се налазила северно од Каспијског мора и западно од реке Аракс све до Кимеријског Босфора, а неки Кимеријци су можда номадирали у Кубанској степи; Кимеријци су тако првобитно живели у каспијским и кавкаским степама, у области која одговара данашњој Јужној Русији.[17][13][18] Подручје понтске степе до језера Мајотис је уместо тога било насељено Агатирсима, који су били још једно номадско иранско племе сродно Кимеријцима.[19] Каснија тврдња грчких аутора да су Кимеријци живели у понтској степи око реке Тајрас била је ретроактивна тврдња која датира након нестанка Кимеријаца.[17]

Током почетне фазе свог присуства у Западној Азији, Кимеријци су живели у земљи коју су месопотамски извори звали Гамир (   ), односно Земља Кимеријаца, лоцирана око реке Куре, северно и северозападно од језера Севан и јужно од превоја Даријал или Клухор, у региону Закавказја источно од Колхиде који одговара данашњем Горију, у јужном делу Грузије.[17][20]

Кимеријци су се касније поделили у две групе, са западном хордом која се налазила у Анадолији, и источном која се преселила у Ману и касније у Медију.[21]

ИсторијаУреди

 
Кимеријске инвазије на Колхиду, Урарту и Асирију 715–713. п. н. е.

ПореклоУреди

Кимеријци су првобитно били део веће групе централноазијских номадских популација које су мигрирале на запад и формирале нове племенске групе у понтским и каспијским степама, а њихов успех у ширењу у источну Европу се догодио захваљујући развоју номадског сточарства и усвајању ефикасног оружја погодног за коњичко ратовање од стране ових номада. Степске културе којима су припадали Кимеријци су заузврат утицале на културе средње Европе као што је Халштатска култура, а сами Кимеријци су живели у степи која се налазила северно од Каспијског мора и западно од реке Аракс, док је регион Понтске степе све до језера Мајотис био насељен Агатирсима, који су били још једно номадско иранско племе сродно Кимеријцима.[17][19]

РеференцеУреди

  1. ^ Parpola, Simo (1970). Neo-Assyrian Toponyms. Kevelaer, Germany: Butzon & Bercker. стр. 132—134. 
  2. ^ „Gimirayu [CIMMERIAN] (EN)”. Open Richly Annotated Cuneiform Corpus. University of Pennsylvania. 
  3. ^ Phillips, E. D. (1972). „The Scythian Domination in Western Asia: Its Record in History, Scripture and Archaeology”. World Archaeology. 4 (2): 129—138. JSTOR 123971. doi:10.1080/00438243.1972.9979527. Приступљено 5. 11. 2021. 
  4. ^ Barnett, R. D. (1975). „Phrygia and the Peoples of Anatolia in the Iron Age”. Ур.: Edwards, I. E. S.; Gadd, C. J.; Hammond, N. G. L.; Sollberger, E. The Cambridge Ancient History. 2. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. стр. 417—442. ISBN 978-0-521-08691-2. 
  5. ^ а б в г Tokhtas’ev 1991.
  6. ^ Tokhtas’ev 1991: "As the Cimmerians cannot be differentiated archeologically from the Scythians, it is possible to speculate about their Iranian origins. In the Neo-Babylonian texts (according to D’yakonov, including at least some of the Assyrian texts in Babylonian dialect) Gimirri and similar forms designate the Scythians and Central Asian Saka, reflecting the perception among inhabitants of Mesopotamia that Cimmerians and Scythians represented a single cultural and economic group"
  7. ^ а б Harmatta, János (1996). „10.4.1. The Scythians”. Ур.: Hermann, Joachim; de Laet, Sigfried. History of Humanity. 3. UNESCO. стр. 181. ISBN 978-9-231-02812-0. 
  8. ^ Diakonoff 1985.
  9. ^ Ivantchik 1993, стр. 127-154.
  10. ^ von Bredow, Iris (2006). „Cimmeriin”. Brill's New Pauly, Antiquity volumes. doi:10.1163/1574-9347_bnp_e613800. »(Κιμμέριοι; Kimmérioi, Lat. Cimmerii). Nomadic tribe probably of Iranian descent, attested for the 8th/7th cents. BCE.« 
  11. ^ Liverani, Mario (2014). The Ancient Near East: History, Society and Economy. Routledge. стр. 604. ISBN 978-0415679060. »Cimmerians (Iranian population)« 
  12. ^ Kohl, Philip L.; Dadson, D.J., ур. (1989). The Culture and Social Institutions of Ancient Iran, by Muhammad A. Dandamaev and Vladimir G. Lukonin. Cambridge University Press. стр. 51. ISBN 978-0521611916. »Ethnically and linguistically, the Scythians and Cimmerians were kindred groups (both people spoke Old Iranian dialects) (...)« 
  13. ^ а б Diakonoff 1985, стр. 89-109.
  14. ^ Melyukova 1990, стр. 97-110.
  15. ^ Frye, Richard Nelson (1984). The History of Ancient Iran . Verlag C.H. Beck. стр. 70. ISBN 978-3406093975. »The Cimmerians lived north of the Caucasus mountains in South Russia and probably were related to the Thracians, but they surely were a mixed group by the time they appeared south of the mountains, and we hear of them first in the year 714 B.C. after they presumably had defeated the Urartians« 
  16. ^ Sulimirski & Taylor 1991, стр. 555.
  17. ^ а б в г д Olbrycht, Marek Jan (2000). „The Cimmerian Problem Re-Examined: the Evidence of the Classical Sources”. Ур.: Pstrusińska, Jadwiga; Fear, Andrew. Collectanea Celto-Asiatica Cracoviensia. Kraków, Poland: Księgarnia Akademicka. ISBN 978-8-371-88337-8. 
  18. ^ Barnett 1982, стр. 333-356.
  19. ^ а б Olbrycht, Marek Jan (2000). „Remarks on the Presence of Iranian Peoples in Europe and Their Asiatic Relations”. Ур.: Pstrusińska, Jadwiga; Fear, Andrew. Collectanea Celto-Asiatica Cracoviensia. Kraków, Poland: Księgarnia Akademicka. стр. 101—140. ISBN 978-8-371-88337-8. 
  20. ^ Ivantchik 1993, стр. 19-55.
  21. ^ Ivantchik 1993, стр. 57-94.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди