Кисељак (биљка)

Кисељак (лат. Rumex acetosa) је биљка која припада породици Polygonaceae. Други називи кисељака су киселица, кисељача, кисело зеље и велика киселица.

Кисељак
Rumex acetosa cultivar 01.jpg
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Caryophyllales
Породица: Polygonaceae
Род: Rumex
Врста:
R. acetosa
Биномијално име
Rumex acetosa
Синоними[1]
  • Acetosa agrestis Raf.
  • Acetosa amplexicaulis Raf.
  • Acetosa angustata Raf.
  • Acetosa bidentula Raf.
  • Acetosa fontanopaludosa (Kalela) Holub
  • Acetosa hastifolia Schur
  • Acetosa hastulata Raf.
  • Acetosa magna Gilib.
  • Acetosa officinalis Gueldenst. ex Ledeb.
  • Acetosa olitoria Raf.
  • Acetosa pratensis Garsault nom. inval.
  • Acetosa pratensis Mill.
  • Acetosa subalpina Schur
  • Rumex biformis Lange
  • Rumex fontanopaludosus Kalela
Rumex acetosa - Hapu oblikas.jpg

Опис биљкеУреди

Кисељак је вишегодишња ливадска биљка и достиже висину од једног метра чије корење расте дубоко у земљу. Он има јестиво стабло и листове издуженог облика. Стабло је усправно и уздуж избраздано. Из њих се најчешће развије више од једног корена. Листови су благо стреласти са веома дугачком петељком и у горњем делу наизменично прирасли уз стабло. Ситни цветићи сложени су у облику црвенкасто обојене метлице на врху биљке. Развијају се од маја до јула, а понекад, након косидбе и по други пут у јесен.

СтаништеУреди

Кисељак најчешће расте по влажним ливадама, пашњацима и местима обраслим травом. Такође расте и уз потоке и на пропланцима. У трави расте често у великој количини, од чега читаве ливаде буду црвене пред косидбу. Узгаја се и у повртњацима.

СакупљањеУреди

Као поврће служе пролећни приземни листови, који су тамнозелени и сочни. Обично су дужине од 7 до 15 cm. Најбоље их је брати пре избијања стабла или док стабло још није потпуно развијено (од марта до маја). Могу се брати и у јесен. Листови имају пријатан кисео и освежавајући укус. Многи народи их беру за јело и зато је то једна од најпознатијих врста самониклог лиснатог поврћа.

УпотребаУреди

  • Кисело лишће кисељака се користи за салате и супе,
  • Семенке кисељака се могу самлети у брашно,
  • У народној медицини користи се као лек против скорбута

Иако има пријатан укус, кисељак по прехрамбеној вредности заостаје за већином других биљака из породице Polygonaceae. Његови листови садрже највише оксалне киселине од свих биљака ове породице, претежно везане у облику калцијум оксалата. Зато се не препоручује често узимање кисељака, поготову не у великим количинама, пособно особама које подлежу стварању бубрежних каменаца. У листовима садржи 40-80 mg% витамина Ц и око 5 mg% каротина.

НапоменаУреди

Стреласте листове сличне кисељаковим има и врло отровна биљка козлац, (лат. Arum maculatum). Листови козлаца, који избијају у рано пролеће, док су још ситни, могу заварати неискусне сакупљаче, јер су, иако по контурама слични кисељаку, сасвим другачије боје и конзистенције. У случају сумње на ову замену, не треба испробавати укус листа, јер отровни листови козлаца узрокују јако жарење, отицање и упалу слузнице уста.

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Љубиша Грлић, „Енциклопедија самониклог јестивог биља“ (друго издање), IP August Cesarec, Загреб 1990. ISBN 978-86-393-0172-9

Спољашње везеУреди

  •   Медији везани за чланак Кисељак на Викимедијиној остави
  •   Подаци везани за чланак Rumex acetosa на Викиврстама