Кломпар је мајстор занатлија који прави кломпе и нануле.

Кломпар
Кломпар у својој радионици
Занимање
Назив занимањазанатлија кломпар

О занату уреди

Кломпар је занатлија који ручно израђује дрвену обућу коју се некада носили пољопривредници у мокрим пољима током тешких зимских дана, а по којој су постали познати и у Аустрији, Немачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Русији, Украјини.[1]

 
Кломпе из 1400-их

Ова врста обуће се већ вековима производи, а и носила се, широм света, па и у Србији. У зависности од тога где се производе, кломпе различито изгледају. Холандски тип је у потпуности од дрвета и подсећа на папуче за зашиљеним врхом, италијански такође наликује папучума, само са отвореним прстима и кожним горњим делом, енглески је претеча модерних кломпи које данас често носе здравствени радници, а јапански тип кломпи личи на јапанке са дрвеним ђоном.[1]

У Србији су се производиле и још се праве исте кломпе као и у Холандији. Данас је то једна од занатских делатности која лагано изумире. Први подаци о кломпарима код нас датирају из 19. века и то из Војводине, где су коришћене и као народна ношња, али и као радна обућа. У Бачкој су често ношене зими по блату, снегу и леду. Биле су увек за један број веће и веома широке, тако су њихови власници у њих гурали сламу и сено, или облачили дебеле вунене чарапе, како би имали топлу обућу. Војвођани су их радо носили зато што су биле најприступачнија и најјефтинија обућа.[1]

Бачки Моноштор уреди

Село надомак Сомбора, Бачки Моноштор, одувек је било познато по производњи дрвених кломпи. Почетком 20. века у овом селу кломпарством се бавило више од 70 људи, чије кломпе су извожене у Аустрију, Немачку, Мађарску, Румунију, Бугарску, Русију, Украјину, али и преко океана – у САД и Канаду. Данас у целом овом региону кломпе производе два кломпара.[1][2][1]

Материјал и алат уреди

Најбоља сировина за израду кломпа јесте свеже посечена врба или липа, као и да је то део стабла два метра од пања, најбоље дебљине од 35 до 40 центиметара.[3]

Алат за израду кломпа су разне бургије, кашике, брка (алат за глачање дна кломпе), фанцага (секира), разни ножеви и стеге, те кломпарски стол са постољем. [3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „KLOMPAR - ZANIMANJE KOJE IZUMIRE U SRBIJI”. vesti.rs. Приступљено 4. 3. 2023. 
  2. ^ „Stipan Kovač, klompar: Stari zanat, put u svijet”. hrvatskarijec.rs. Приступљено 4. 3. 2023. 
  3. ^ а б „Klompar iz Monoštora - Ivica Kovač”. zkvh.org.rs. Приступљено 4. 3. 2023. 

Спољашње везе уреди