Клотен (Швајцарска)

Клотен (нем. Kloten, франц. Kloten, итал. Kloten) је град у Швајцарској, који по кантоналној расподјели припада кантону Цирих. Познато је као сједиште једног од највећих швајцарских аеродрома, аеродрома Цирих који је раније био познат под називом „Цирих-Клотен”.

Клотен
Kloten
BachstrKlotenI.jpg

Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонКантон Цирих
Основан1.115
Становништво
Становништво
 — 19.869
 — густина1.029,48 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°15′56″ СГШ; 8°21′00″ ИГД / 47.2655° СГШ; 8.35° ИГД / 47.2655; 8.35Координате: 47°15′56″ СГШ; 8°21′00″ ИГД / 47.2655° СГШ; 8.35° ИГД / 47.2655; 8.35
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина435 m
Површина19,3 km2
Клотен на мапи Швајцарске
Клотен
Клотен
Клотен на мапи Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникРене Хубер
Поштански број8302
Веб-сајт
kloten.ch/

ИсторијаУреди

На подручју аеродрома нађени су трагови насеља из каменог доба. У остатке из римског доба, када је Клонтен био раскрсница путева, убраја се насеље из 1. или 2. вијека чији трагови су нађени на мјесту данашње цркве у самом центру града. По први пут, град се у писаним записима помиње у 12. вијеку, под називом „Клотун”.[1] Као дио средњовјековног замка Кибурга, Клотен је 1264. пао под управу Хабзбурга. До 1510. године град је био царинарница, а до 1728. у њему је био смјештен центар надлежности за Кибург. У времену Хелветске републике Клотен је био у саставу округа Басесдорфа, а у периоду 1803-1831 као дио Билаха. Прва скупштина народа у Колтену одржана је 1839. године. Након распада грађанске жупаније 1922, Клотену су придружени засеоци Баникон и Егентал који су раније били у саставу Обрембаха. Године 1961. Клотен је добио статус града од 10.000 становника.

ГеографијаУреди

Налази се на 10 km сјеверно од Цириха, у долини Глата. То је и најближе насељено мјесто аеродрому Цирих. Аеродромски терминал и већи дио самог аеродрома налазе се у границама Клотена. Град има површину од 19,3 km2, од чега је 34,1% земљишта обрадиво и користи се у пољопривредне сврхе. Шуме заузимају око 26,7% површине, док је 38,2% искориштено за изградњу насеља и путева. Тек нешто више од 1% површине овог града је непродуктивано. Политичка општина Клотен обухвата округе Центрум, Гисберг, Хострас, Оберфилд, Рутлен, Спиц, Брамен, Балсберг, Холберг, Хохраинли, Касерне, Касерен и Фреинберг, као и насеља Егетсвил, Герлисберг, Баникон, Обхолз, Еигентал, Ранк, Албухл и већи дио аеродрома у Цириху. Сусејдне општине Клотен су Винкел, Луфинген, Оберембрах, Нуренсдорф, Басерсдорф, Диетликон, Вализелен и Опфикон у округу Билах и Румланг у округу Диелсдорф.

СаобраћајУреди

Клотен се с разлогом помињао као раскрсница и цариница кроз исотрију. Налази се на раскршћу путева од Цириха преко Билаха до Рорбаса. Отварањем жељезничке линије Винтертур - Ветинген, Клотен је постао зауставна станица. У периоду 1946-1948. у Клотену је направљен аеродром који је у каснијим годинама више пута реконструисан. Тај аеродром данас је најећи у Швајцарској, како по површини тако и по броју путника. 2018. године кроз аеродром је прошло 31 милион путника.[2]. Клотен спада у један од енергетски ефикасних градова. У складу са том политиком велики значај дат је бициклизму. Тако је град, као дио кантона Цирих 2019. године добио своје прве станице за изнајмљивање бицикала. [3]

СтановништвоУреди

Клотен има 19.679 становника [4]. Од 2007. године, 26,8% становништва чине страни држављани. У посљедњих 10 година становништво је расло по стопи од 6,4%. Већина становништва (гледајући податке од 2000.године) говори њемачки (78,8%), на другом мјесту је италијански(4,2%), док је трећи по степену коришћења језик с простора бивше Југославије, српскохрватски(3,1%).

Када се гледа број становника по старости, 19,2% становништва чине дјеца и тинејџери (узраст до 19 година). Највише је одраслих (20–64 године) 68,3% док оних старијих од 64 године у процентима има 12,5%. Клотен је град са високим степеном образованости грађана. Око 70,3% становништва у доби од 25 до 64 године је завршило средње образовање или додатно високо образовање. Стопа незапослености у овом швајцарском граду од скоро 20.000 становника износи 3,12%. Од 2005. године, у примарном економском сектору била је запослена 91 особа у, око 28 предузећа која су укључена у овај сектор; у секундарном сектору организовано је 109 предузећа која запошљавају 4.545 људи; док су у терцијарном сектору 23.154 особе нашле су запослење у 888 предузећа. [5]

КлимаУреди

Клима Клотен (1981-2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 3,2
(37,8)
5,2
(41,4)
10,3
(50,5)
14,6
(58,3)
19,3
(66,7)
22,5
(72,5)
25,0
(77)
24,2
(75,6)
19,8
(67,6)
14,4
(57,9)
7,6
(45,7)
4,1
(39,4)
14,2
(57,6)
Просек, °C (°F) 0,2
(32,4)
1,1
(34)
5,2
(41,4)
8,9
(48)
13,5
(56,3)
16,7
(62,1)
18,9
(66)
18,2
(64,8)
14,2
(57,6)
9,8
(49,6)
4,2
(39,6)
1,4
(34,5)
9,4
(48,9)
Минимум, °C (°F) −3,1
(26,4)
−3,1
(26,4)
0,1
(32,2)
3,0
(37,4)
7,4
(45,3)
10,6
(51,1)
12,8
(55)
12,4
(54,3)
8,9
(48)
5,5
(41,9)
0,7
(33,3)
−1,6
(29,1)
4,5
(40,1)
Количина падавина, mm (in) 65
(2,56)
60
(2,36)
74
(2,91)
74
(2,91)
109
(4,29)
110
(4,33)
115
(4,53)
108
(4,25)
90
(3,54)
87
(3,43)
76
(2,99)
81
(3,19)
1,048
(41,26)
Количина снега, cm (in) 14,4
(5,67)
14,6
(5,75)
7,5
(2,95)
0,5
(0,2)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0,3
(0,12)
5,4
(2,13)
13,5
(5,31)
56,2
(22,13)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 9,9 8,6 10,7 10,4 11,7 11,7 11,3 11,0 9,5 9,8 10,1 10,5 125,2
Дани са снегом (≥ 1.0 cm) 4,2 3,8 2,1 0,4 0 0 0 0 0 0 1,2 3,5 15,2
Релативна влажност, % 86,0 81,5 75,5 72,8 72,4 72,9 72,2 75,2 78,9 84,9 85,4 86,1 78,7
Сунчани сати — месечни просек 48 77 125 159 186 204 230 208 151 93 50 35 1.566
Извор: MeteoSwiss [6]

Град енергетске ефикасностиУреди

Клотен је 2009. године добио награду „Енергетски град” за одрживу и ефикасну енергетску политику. [7]Енергетски град Клотен карактерише, прије свега, висок ниво мобилности, који је еколошки прихватљив захваљујући широком спектру јавног превоза.

СпортУреди

Клотен је град хокеја и зимских спортова. На територији града је и Швајцарска Арена („Swiss Arena”) као домаћи терен хокејашког клуба који носи име града. Клуб је основан 1934. године, а пет пута је био шампион државе и једном Националног купа. Поред клизалишта, у спортском комплексу се налазе и затворени и отворени базен, али и тениски терени на којима се играo Цирих опен. [8]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди