Немачки језик

немачки језик
немачки језик
Deutsch
Изговор	[dɔʏtʃ]
Говори се у	Немачка; Аустрија; Швајцарска; и у 38 других држава.
Број говорника	матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски германски западногермански високонемачки средњонемачки немачки језик; ; ; ; ;
Писмо	латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Аустрија; Белгија; Италија (Болцано (округ)); Немачка; Лихтенштајн; Луксембург; Швајцарска; Европска унија Даље званични језик:; Крахуле, Словачка (Службени језик општине); Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90); Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље); Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)
Признати мањински језик у	Чешка; Данска; Мађарска; Намибија; Румунија; Словачка; Пољска; Русија (Азов); Украјина; Италија (Фурланија-Јулијска крајина, Трентино, Пијемонт, Долина Аосте); Казахстан; Бразил (Еспирито Санто); Босна и Херцеговина
Регулише	Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) ; deu (T)
ISO 639-3	deu
	Регије у свету у којима се говори немачки језик; Службени језик Широко говорен и/или национални језик Говорен у регији Важан језик, национални језик и језик културе Језик мањине
	Распрострањеност немачког језика у Европи Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик

Немачки језик (нем. deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Натписи на немачком језику у Намибији

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

ИсторијаУреди

Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом римском царству.

Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.

Превод Библије Мартина Лутера из 1534.

Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на североисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњевисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.

Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.

Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.

Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).

Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.

Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

Немачки језик у Војводини (попис из 1921)
Немачки језик у Војводини (попис из 1931)

Класификација и сродни језициУреди

Немачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индоевропске породице језика.

Суседни језициУреди

Немачки језик, заједно са данским као својим најближим рођаком, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, горњолужичкосрпски језик, доњолужичкосрпски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви.

Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нисконемачког. Из политичких разлога, Немачки и Холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.

Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр:

хол. De kleinste kameleon is volwassen 2 cm groot, de grootste kan wel 80 cm worden.

нем. Das kleinste Chamäleon ist ausgewachsen 2 cm groß, das größte kann gut 80 cm werden.

Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао, је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.

Званични статусУреди

Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 24 званичних језика Европске уније.

Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, САД, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.

Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.

Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.

ДијалектиУреди

Израз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).

Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.

Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.

Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу Немачке и у Аустрији, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).

У дијалектима нисконемачког није извршена замена сугласника као у високонемачком. Нисконемачки језик се дели на две групе: нискофраначки и нискосаксонски. Нискофраначки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; нискосаксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.

Дијалекти високонемачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.

Високонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.

Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).

Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).

У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је комбинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем. Amerikanischdeutsch).

Стандардни немачкиУреди

Добродошли на Булевар, Нови Сад (билборд добродошлице на немачком језику на Булевару у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).

Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.

Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)

Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.

У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.

У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.

ГраматикаУреди

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Промена именицаУреди

Немачке именице спадају у:

једну од три деклинације
један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом).

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).

Најдужа званична реч у немачком језику је Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (Закон о дужностима изасланства и надгледања за обележавање стоке и говеда).

Промена глаголаУреди

Немачки глаголи се мењају према:

једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
три лица: првом, другом и трећем
два броја: једнини и множини
три начина: индикатив, кондиционал и императив
два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Највећи део фонда речи немачког језика потиче из германске гране индоевропске породице језика, мада није занемарљив број речи пореклом из латинског, француског, а скорије и из енглеског језика. Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница) и Palatschinken (палачинке).

ПисањеУреди

Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): ä, ö и ü, као и посебан знак за "ss" (ß), који се користи после дугих самогласника и дифтонга (који се не користи у Швајцарској).

АлфабетУреди

ФонологијаУреди

Сличности са енглеским језикомУреди

Постоји много речи које су по облику и значењу сличне енглеском.

Немачка реч	Значење	Енглеска реч која јој је слична и значи исто
best	најбољи	best
Bett	кревет	bed
Finger	прст	finger
haben	имати	to have
Haus	кућа	house
Katze	мачка	cat
lachen	смејати се	to laugh
Nacht	ноћ	night
Rohr	цев	pipe
Schiff	брод	ship
singen, sang, gesungen	певати, певаше, отпевати	sing, sang, sung
Tag	дан	day
Wetter	време (метеоролошко)	weather
wollen	хтети	will
Winter	зима	winter
Buch	књига	Book

Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високонемачком.

Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.

Немачка реч	Енглеска реч која јој је слична, а значи различито	Превод
Dogge	dog	пас
drehen	to throw	бацити
ernten	to earn	зарађивати
Gift	gift	поклон
Hund	hound	ловачки пас
Knabe	knave	нож
Knecht	knight	витез
nehmen	numb	опијен
raten	to read	читати
ritzen	to write	писати
Schmerz	smart	паметан
rächen	to wreak (havoc)	искалити (као бес)
Tisch	dish	посуда
werfen	to warp	изобличити
Zeit	tide	плима

У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског и грчког, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима. linguistics.

Немачка реч	Значење	Порекло
Armee	army	француски
Arrangement	аранжман (музички)	француски
Chance	шанса	француски
Courage	храброст	француски
chutzpah	бесраман	јидиш
Disposition	лош положај	латински
Feuilleton	чланак	француски
Futur	будуће време	латински
Genre	жанр	француски
Mikroskop	микроскоп	грчки
Partei	политичка партија	француски
Position	позиција	латински
positiv	позитив	латински
Psychologie	психологија	грчки
Religion	религија	латински
Tabu	табу	Tongan
Zigarre	цигара	шпански

Примери немачких фразаУреди

Превод	Фраза	IPA
немачки	Deutsch	/ˈdoʏtʃ/
здраво	hallo	/ˈhaloː/
довиђења	auf Wiedersehen	/aʊf ˈviːdərˌzeːn/
молим	bitte	/ˈbɪtə/
хвала	danke	/ˈdaŋkə/
тај/онај	das	/das/
колико?	Wie viel?	/ˌvi ˈfiːl/
да	ja	/ˈjaː/
не	nein	/ˈnaɪn/
где је тоалет?	Wo ist die Toilette?	/ˈvoː ˈɪst diː to̯aˈlɛtə/
здравица	prosit prost	/ˈproːzit/ /ˈproːst/
Да ли говористе енглески/српски?	Sprechen Sie Englisch/Serbisch?	/ˈʃprɛçən ˈziː ˈɛŋlɪʃ/
Не разумем	Ich verstehe nicht	/ˈɪç fɛrˈʃteːə ˈnɪçt/
Извините	Entschuldigung	/ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Не знам	Ich weiß es nicht	/ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/

Називи за немачки језик у другим језицимаУреди

Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.

Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:

1. Од протогерманске речи за народ: африканерски: Duits кинески: 德语 (déyǔ) или 德意志语 (déyìzhiyǔ) дански: tysk холандски: Duits фарски: týskt немачки: Deutsch исландански: þýska италијански: tedesco латински: (lingua) Theodisca јапански: ドイツ語 (doitsugo) корејски: 독일어, 獨逸語 (dogileo) норвешки: tysk маратхи: Daitya Bhaasha реторомански: tudestg шведски: tyska вијетнамски: tiếng Đức јидиш: טײַטש (daytsch or daytsh)	2. Од имена германског племена: албански: gjermanishte амхарски: ጀርመን (järmän) јерменски: գերմաներեն (Germaneren) енглески: German есперанто: germana lingvo грузински: გერმანული (germanuli) грчки: Γερμανικά (germaniká) хебрејски: גרמנית (germanit) хинду: jarmanI kI bhAShA — транслитерација ирски: Gearmáinis македонски: германски (germanski) малајски и индонежански: bahasa Jerman малтешки: Ġermaniż румунски: germană таи: ภาษาเยอรมัน (phasa yerman)	3. Од имена саксонског племена: естонски: saksa фински: saksa
4. Од старословенске речи „нем“ ("мутав"): бугарски: немски (nemski) хрватски: njemački чешки: němčina мађарски: német пољски: niemiecki румунски: nemţeşte руски: немецкий (nemetskiy) српски: немачки или њемачки / nemački или njemački словачки: nemčina словеначки: nemščina украјински: німецька (nimetska)	5. Од имена алеманског племена: арапски: ألمانية (alimāniyyah) баскијски: alemanera бретонски: alamaneg каталонски: alemany француски: allemand кмерски: (/pʰiːəsaː aːləmɒŋ/) малгашки: alema окситански: alemand персијски: آلمانی (Âlmâni) португалски: alemão шпански: alemán тагалог: Aleman турски: Almanca велшки: Almaeneg	6. од речи доделити летонски: vācu литвански: vokiečių

Види јошУреди

Википедија:Транскрипција са немачког језика

РеференцеУреди

^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008.
^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA), Приступљено 15. 4. 2013.
^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 15. 4. 2013.

ЛитератураУреди

George Oliver Curme, A Grammar of the German Language (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
Карта дијалеката немачког језика Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2005) (на немачком, PDF)