Немачки језик

западногермански језик
(преусмерено са Њемачки језик)

Немачки језик (нем. deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор[dɔʏtʃ]
Говори се у Немачка
 Аустрија
  Швајцарска
 Лихтенштајн
и у 37 других држава.
Број говорника
матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Аустрија
 Белгија
 Италија (Болцано (округ))
 Немачка
 Лихтенштајн
 Луксембург
  Швајцарска
 Европска унија

Даље званични језик:
Крахуле, Словачка (Службени језик општине)[1]
 Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)[2]
 Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)[3]

 Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)[4]
Признати мањински језик у
РегулишеСавет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3deu
Регије у свету у којима се говори немачки језик

  Службени језик
  Ко-службени језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност немачког језика у Европи
  Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације
  Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације
  Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине
  Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској. У немачком се све именице пишу великим словом.

Историја уреди

Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом римском царству.

Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.

Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на североисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњевисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.

Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.

Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.

Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).

Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.

Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

Читање уреди

  • ä: [ɛː]
  • ae: [ɛː]
  • ö: [øː]
  • oe [øː]
  • ü: [yː]
  • ue [yː]
  • y: [yː]
  • ß: [s]
  • ss: [s]
  • ei: [aɪ]
  • ie: [iː] (не важи за речи Familie (породица, фамилија) и за државе које се завршавају на -ien)
  • eu: [ɔʏ] (не важи за речи Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и речи које се завршавају на -eur)
  • äu: [ɔʏ]
  • аеu: [ɔʏ]
  • s: [z]
  • z: [t͡s] (не важи за реч Quiz (квиз))
  • tz: [t͡s]
  • h: између вокала и у средини се не чита (не важи за реч Alkohol (алкохол) и имена Johann, Johannes)
  • ch: [ç], [χ] (када се налази испред вокала a, o и u, али не и када се налази између два вокала)
  • w: [v]
  • ig: [ɪç] (на крају речи)
  • v: [f] (не важи за позајмљенице и реч Klavier (клавир))
  • sch: [ʃ]
  • tsch: [t͡ʃ]
  • ck: [k]
  • sp: [ʃp] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
  • st: [ʃt] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
  • dt: [t]
  • dsch: [d͡ʒ]
  • tion: [t͡sion] (на крају речи, чак и када је додат суфикс)
  • th: [t]
  • ph: [f]
  • ng: [ŋ]
  • r: [ʁ], [ɐ] (када се налази испред самогласника, али не и када се налази између два самогласника)
  • qu: [kv]
  • e: као претпоследње слово неке речи се не чита, осим ако се налази између два иста слова на крају речи, али се слабије чује
  • e: [ə] (на крају речи)
  • er: [ɐ] (на крају речи) (не важи за реч der (одређени члан мушког рода), јер се чита [d͡eɐ])

Одступање од правила уреди

Када се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:

die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft

Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:

zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst

Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:

enthalten: ɛntˈχaltn, јер је ent + halten

Класификација и сродни језици уреди

 
Превод Библије Мартина Лутера из 1534.

Немачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индоевропске породице језика.

Суседни језици уреди

Немачки језик, заједно са холандским као својим најближим рођаком, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, горњолужичкосрпски језик, доњолужичкосрпски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик и холандски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви.

Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нисконемачког. Из политичких разлога, Немачки и Холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.

Док је немачки језик на много начина сличан холандском и луксембуршком, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр:

хол. De kleinste volgroeide kameleon is 2 cm lang en de grootste kan gemakkelijk een lengte van 80 cm bereiken.
лукс. Dee klengste voll ugebaute Chamäleon ass 2 cm laang, an de gréisste kann einfach eng Längt vun 80 cm erreechen.
нем. Das kleinste ausgewachsene Chamäleon ist 2 cm lang, das größte kann problemlos eine Länge von 80 cm erreichen.
Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.

Званични статус уреди

Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 24 званичних језика Европске уније.

Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, САД, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.

Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.

Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.

Дијалекти уреди

Израз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).

Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.

Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.

Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу Немачке и у Аустрији, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).

У дијалектима нисконемачког није извршена замена сугласника као у високонемачком. Нисконемачки језик се дели на две групе: нискофраначки и нискосаксонски. Нискофраначки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; нискосаксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.

Дијалекти високонемачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.

Високонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.

Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).

Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).

У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је комбинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем. Amerikanischdeutsch).

Стандардни немачки уреди

 
Добродошли на Булевар, Нови Сад (билборд добродошлице на немачком језику на Булевару у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).

Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.

Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)

Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.

У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.

У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.

Пример текста уреди

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:

Alle Menschen sind frei und gleich an Würde 
und Rechten geboren. Sie sind mit Vernunft und 
Gewissen begabt und sollen einander im Geist der Brüderlichkeit begegnen.

Граматика уреди

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Промена именица уреди

Немачке именице спадају у:

  • једну од три деклинације
  • један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
  • два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
  • четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н-деклинација или слаба деклинација.

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

Промена глагола уреди

Немачки глаголи се мењају према:

  • једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
  • три лица: првом, другом и трећем
  • два броја: једнини и множини
  • три начина: индикатив, кондиционал и императив
  • два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
  • два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Пример мењања правилних глагола kommen (доћи):

Лице једнина множина
1. лице ich komme wir kommen
2. лице du kommst ihr kommt
3. лице er, sie, es kommt sie/Sie kommen

Писање уреди

Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): Ää, Öö и Üü, као и посебан знак за "ss" (ß) (ес цет или тврдо С), који се користи после дугих самогласника и дифтонга и не користи се на почетку речи (који се не користи у Швајцарској).

Алфабет уреди

Фонетика уреди

Сличности са енглеским језиком уреди

Постоји много речи које су по облику и значењу сличне енглеском.

Немачка реч Значење Енглеска реч која јој је слична и значи исто
hallo здраво hello
gut добар, добра good
best најбољи best
Danke Хвала Thanks
Bett кревет bed
Finger прст finger
haben имати to have
Haus кућа house
Katze мачка cat
lachen смејати се to laugh
Nacht ноћ night
Schiff брод ship
Boot чамац boat
singen, sang, gesungen певати, певаше, отпевати sing, sang, sung
Tag дан day
Wetter време (метеоролошко) weather
wollen хтети will
Winter зима winter
Camp камп camp
Computer компјутер, рачунар computer
Mutter мајка mother
Vater отац father
Bruder брат brother
Cousin [kuˈzɛ̃ː], Cousine [kuˈziːnə] рођак, рођака cousin
Pfeife цев pipe
Sommer лето summer
Buch књига Book
Maus миш mouse
Bär медвед bear
Elefant слон elephant
Fuchs лисица fox
Rhinozeros носорог rhinoceros
Jahr година year
eins један one
zwei два two
drei три three
vier четири four
fünf пет five
sechs шест six
sieben седам seven
acht осам eight
neun девет nine
zehn десет ten
Republik република republic
Bäckerei пекара bakery
Polizei полиција police
vergessen заборавити to forget
Wasser вода water
Melone диња melon
Wassermelone лубеница watermelon
Europa Европа Europe
Euro Евро Euro
Fuß нога foot
Ball лопта ball
Fußball фудбал football
Knie колено knee
Kredit кредит credit
Bank банка bank
Funktion функција function
Apfel јабука apple
Honig мед honey
blau плава blue
grau сива grey
grün зелена green
rot црвена red
Karotte шаргарепа carrot
Tomate парадајз tomato
Schuh ципела, чизма, патика shoe
Öl уље oil
Eis лед, сладолед ice, ice cream
Olive маслина olive
Milch млеко milk
Käse сир cheese
Reis рижа, пиринач rice
Bohne пасуљ bean
Ei јаје egg
Schulter раме shoulder
Arm рука arm
Hand шака hand
Haar коса hair
Fähre трајект ferry
fühlen, sich fühlen осетити, осећати се to feel
schwimmen пливати to swim
reiten јахати to ride
klettern пењати се to climb
Wind ветар wind
Windsurfen једрење на дасци windsurfing
allein сам, сама alone
hungrig гладан, гладна hungry
durstig жедан, жедна thirsty
Kirche црква church
Moschee џамија mosque
warm топао, топла, топло warm
kühl хладан, хладна, хладно cool
exzellent одличан, одлична, одлично excellent
reich (са малим немачким r) богат rich
akzeptieren прихватити accept
Armenien Јерменија Armenia
Belarus Белорудија Belarus
Dänemark Данска Denmark
Georgien Грузија Georgia
Niederlande Холандија Netherlands
Ukraine Украјина Ukraine
Horn труба, рог horn
Regen киша rain
Sturm олуја, грмљавина storm
Regenbogen дуга rainbow
Schnee снег snow
Hagel град hail
Regenschauer пљусак rain shower
kommen доћи to come

Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високонемачком.

Та промена се десила у неколико фаза:

Фаза 1 Фаза 2 Фаза 3
Звукови су се мењали између

самогласника

Звукови су се

мењали на почетку; после r/l; када су у

двоструком сугласнику

Звукови су се

мењали у свим срединама

Звук у

нисконемачком, холандском или енглеском

Звук у

високонемачком

Звук у

нисконемачком, холандском или енглеском

Звук у

високонемачком

Звук у

нисконемачком, холандском или енглеском

Звук у

високонемачком

p f p pf b p
t ss или ß t z d t
k, (c и q у енглеском) ch k kch g k
t tz s sch
ннем. slapen нем. schlafen хол. pijp нем. Pfeife ннем. dag нем. Tag
хол. bijten нем. beißen ннем. tamm нем. zahm
енгл. milk нем. Milch енгл. swimming нем. Schwimmen
енгл. put нем. putzen

Ове промене се нису десиле за све речи.

Такође, када се у енглеском, холандском или нисконемачком појављују речи од 3 или 4 слова, нпр. енгл. lip, у немачком се то последње слово дуплира и дода на крају -e, пр. нем. Lippe.

У енглеском постоји суфикс за кретање "wards" и у немачком исто и сично звучи и изгледа и тај суфикс је "wärts".

У енглеском постоји суфикс less и реч free за описивање да ту нема, не постоји нешто или се одричи као и са српским префиксом без. У немачком такође постоје такве речи, само су обе суфикси и то су los и frei у зависности од улоге.

Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.

Немачка реч Превод немачке речи Енглеска реч која јој је

слична, а значи различито или слично

Превод енглеске речи
Dogge дога dog пас
sich drehen вртети се to throw бацити
ernten брати (глагол) to earn зарађивати
Gift отров gift поклон
Hund пас hound ловачки пас
Knabe дечко knave нож
Knecht слуга knight витез
nehmen узети numb опијен
raten погодити to read читати
ritzen гребати to write писати
Schmerz бол smart паметан
rächen осветити to wreak (havoc) искалити (као бес)
Tisch сто dish посуда
werfen бацити to warp изобличити
Zeit време tide плима
Mais кукуруз mice мишеви
bekommen добити become постати

Позајмљенице уреди

У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског и грчког, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.

Највећи део фонда речи немачког језика потиче из германске гране индоевропске породице језика, мада није занемарљив број речи пореклом из латинског, француског, а скорије и из енглеског језика.

Немачка реч Значење Порекло
Armee армија, војска француски
Arrangement аранжман (музички) француски
Butter путер, маслац грчки
Camp камп енглески
Cañon кањон шпански
Chance шанса француски
Computer компјутер, рачунар енглески
Courage храброст француски
Chutzpah бесраман јидиш
Disposition лош положај латински
Feuilleton чланак француски
Futur будуће време латински
Genre жанр француски
Kaffee кафа арапски
Kukumer краставац латински
Mammut мамут мансијски
Mikroskop микроскоп грчки
Moskito комарац шпански
Partei политичка партија француски
Party журка, забава енглески
Pasta тестенина италијански
Position позиција латински
Positiv позитив латински
Psychologie психологија грчки
Religion религија латински
Schach шах персијски
Tabu табу тонган
Torte торта, колач италијански
Velozität брзина латински
Ziffer цифра арапски
Zigarre цигара шпански

Речи словенског порекла уреди

Речи словенског порекла је мало; пример: Kartoffel (кромпир) и Palatschinken (палачинке).

Немачка реч Значење Порекло
Gurke краставац источнословенски и западнословенски језици
Kartoffel кромпир руски, украјински и бугарски
Krawatte кравата хрватски
Palatschinken палачинка сви
Vampir вампир српски
Wodka водка руски

Примери немачких фраза уреди

Превод Фраза IPA
немачки Deutsch /ˈdoʏtʃ/
здраво hallo /ˈhaloː/
довиђења auf Wiedersehen /aʊf ˈviːdəɐˌzeːn/
молим, нема на чему, изволите bitte /ˈbɪtə/
хвала danke /ˈdaŋkə/
тај/онај das /das/
колико? Wie viel? /ˌvi ˈfiːl/
да ja /ˈjaː/
не nein /ˈnaɪn/
колико је сати? Wie spät ist es?

Wie viel Uhr ist es?

/ˌvi ˈʃpɛˈt ɪst əs/,

/ˌvi ˈfiːl ʊːɐ ɪst əs/

где је тоалет? Wo ist die Toilette? /ˈvoː ˈɪst diː to̯ɪˈlɛtə/
здравица prosit
prost
/ˈpʁoːzit/
/ˈpʁoːst/
Да ли говористе енглески/српски? Sprechen Sie Englisch/Serbisch? /ˈʃpʁɛçən ˈziː ˈɛŋlɪʃ/zeɐbɪʃ/
Не разумем Ich verstehe nicht /ˈɪç fɛɐˈʃteːə ˈnɪçt/
Извините Entschuldigung /ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Не знам Ich weiß es nicht /ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/

Називи за немачки језик у другим језицима уреди

Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.

Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:

1. Од протогерманске речи за народ: 2. Од имена германског племена: 3. Од имена саксонског племена:
4. Од старословенске речи „нем“ ("мутав"): 5. Од имена алеманског племена: 6. од речи доделити

Основни појмови уреди

  • Hallo - здраво
  • Guten Morgen - добро јутро
  • Guten Tag - добар дан
  • Guten Abend - добро вече
  • (Auf) Wiedersehen - довиђења
  • Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - како си/сте, како иде
  • Danke - хвала
  • Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
  • Ich heiße - Ја се зовем
  • Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
  • ja - да
  • nein - не

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  3. ^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 15. 4. 2013.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Речници и превођење уреди

Граматика уреди