Конрад од Монферата
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Конрад од Монферата или Конрад I Јерусалимски (средина четрдесетих година 12. века - 28. април 1192) био је јерусалимски краљ од 1190. до 1192. године.
| Конрад од Монферата | |
|---|---|
 Конрад Монфератски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | средина четрдесетих 12. века |
| Место рођења | Монферат, Италија |
| Датум смрти | 28. април 1192. |
| Место смрти | Акра, Јерусалимска краљевина |
| Породица | |
| Супружник | Теодора Анђелина, Изабела I Јерусалимска |
| Потомство | Марија од Монферата |
| Родитељи | Вилијам V од Монферата Јудита од Бабенберга |
| Династија | Алерамичи |
| Јерусалимски краљ | |
| Период | 1190-1192 |
| Претходник | Ги Лизињан |
| Наследник | Изабела I Јерусалимска |
 | |
Долазак на власт уреди
Гроф Монфератски је до доласка у Свету земљу живео у Цариграду, али је због убиства морао побећи. О великом поразу крсташа код Хитина није знао ништа, а када је његов брод пристао у Акр, затекао је празан град са Саладиновом заставом на зидовима. Ту је чуо о великој катастрофи. Запутио се у Тир где, са малим бројем војника, стиже 14. јула. Већина његове војске је отишла у Јерусалим да га брани од Саладина. Конрад је организовао одбрану Тира. Међутим, Саладин није имао намеру да се ту задржава већ је кренуо директно на Јерусалим.
Пошто је био племенитог порекла (рођак немачког цара Фридриха Барбадосе) није му било тешко да преузме власт над Тиром. Знао је да су већ 1187. године започеле припреме за покретање Трећег крсташког похода кога ће водити најмоћнији монарси Европе. Таквој војсци био је потребан мостобран преко кога ће ући у Европу.
Опсада Тира уреди
Освојивши Јерусалим, Саладин креће у освајање свих крсташких градова у Светој земљи. Муслимани су започели опсаду 13. новембра. Напад са мора је у потпуности пропао. Потом се Саладин одлучио на лукавство и поставио Конрадовог оца Вилијама V (кога је заробио у Хитинској бици) као штит од стрела браниоца Тира. Конрад му је поручио да ће радије сам испалити стрелу у свог оца него предати град. Потом је Саладин одлучио ослободити Гаја Лизињанског надајући се да ће његов долазак у Тир довести до сукоба око вођства. Конрад му није ни дозволио да уђе у град. Увидевши да је Тир сувише јак, Саладин диже опсаду 1. јануара 1188. године.
Трећи крсташки рат уреди
Доласком крсташа из Европе настаје борба између краља Гија од Лизињанa и Конрада Монфератског око јерусалимске круне. Ричард I Лавље Срце стаје на страну бившег краља Гија, а Филип II, француски краљ, пружа подршку Конраду. Међутим, Ги је већ био краљ иако је Јерусалим освојен. Због тога је Конрад, како би постао легитимни владар, морао да се ожени једном од јерусалимским принцеза. Изабела, ћерка краља Амалрика, била је већ удата за Хамфрија IV од Торона. Тај брак је, уз благослов папе, поништен, а одмах сутрадан је обављено венчање Изабеле и Конрада. И поред борбе око круне, Ги и Конрад се нису међусобно мрзели. Према неким изворима,[који? ] Ги је једанпут прискочио Конраду који је био окружен муслиманима и, ризикујући сопствени живот, помогао му да се извуче са бојног поља.
Смрт уреди
Након повлачења краља Филипа из Свете земље, Конрад је преузео команду над француским витезовима. На састанку барона у Аскалону 1192. године, Конрад је изабран за владара већином гласова. Неколико дана касније је крунисан у Акру. Држао је Тир, Акр, Јафу и Аскалон. Већ сутрадан након крунисања (28. априла) Конрада су убили Асасини.
Породично стабло уреди
| 4. Rainier, Marquess of Montferrat | ||||||||||||||||
| 2. Вилијам V од Монферата | ||||||||||||||||
| 5. Гизела од Бургундије, маркиза Монферата | ||||||||||||||||
| 1. Конрад од Монферата | ||||||||||||||||
| 6. Леополд III, маркгроф Аустрије | ||||||||||||||||
| 3. Јудита од Бабенберга | ||||||||||||||||
| 7. Агнеса од Немачке | ||||||||||||||||
Извори уреди
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.