Коридор 92 је српски документарни, играни и ратни филм творца и редитељке Слађане Зарић. Снимање филма је започето 24. јуна 2020. године на годишњицу операције Коридор 92 која се одиграла на територији Босанске Посавине на северу Босне и Херцеговине током 1992. године за време рата у Босни и Херцеговини.[1][2][3] Непосредни повод за пробијање коридора била је смрт 12 бањалучких беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника из правца Србије.[5]

Коридор 92
Филмски постер
Изворни насловКоридор 92
Ранте приче са Коридора
Жанрдокументарно-играни филм[1][2]
ратни филм
ТворацСлађана Зарић[3]
РежијаСлађана Зарић[1][2]
Бојан Перишић[4] (коредитељ)
СценариоСлађана Зарић[4]
ПродуцентСнежана Родић Синђелић
Милорад Којић
Горан Иконић
Јасна Поповић[4]
Темељи се наратној операцији Коридор 92
Главне улогеАлександар Стојковић
Љубиша Савановић
Вук Костић
МузикаВладимир Тошић[4]
Директор
фотографије
Жарко Богдановић
Раде Радивојша
Жарко Пекез[4]
МонтажаБојан Перишић[4]
Година2021.
ЗемљаРепублика Српска Република Српска (Босна и Херцеговина)
Србија Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Премијерно је филм приказан на Дан Републике Српске, 9. јануара 2021, на програму Радио-телевизије Републике Српске.[6] Гледаоци из Србије имали су прилику да премијерно погледају филм на првом програму Радио-телевизије Србије 20. јануара 2021.[7]

Филм хронолошки прати дешавања, од преласка хрватске војске преко Саве, формирања логора, страдања Срба у Оџаку, Дервенти и погибије 32 војника из Војне поште Врање.[8]

Филм о једној од најважнијих и најуспешнијих битака Војске Републике Српске представља заједнички пројекат влада Републике Српске и Србије. Филм се снимао у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра „Застава филм”, Министарства одбране Републике Србије и Радио-телевизије Републике Српске, уз техничку и логистичку подршку Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.[1][3]

У филму су сведочили припадници јединица које су учествовале у пробоју коридора, чак 80 лица. Стручни консултанти аутора филма били су пензионисани генерал-потпуковник и пуковник Војске Републике Српске, Бошко Келечевић и Рајко Чкоњевић.[3]

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Хронолошки прича почиње 3. марта 1992. године, када су регуларне трупе Војске Хрватске прешле мост између Славонског и Босанског Брода и када почиње ужас у Сијековцу, погибија 32 војника ЈНА, те друга страдања, све до једне од најзначајнијих операција Војске Републике Српске — коридора живота.[1]

Улоге уреди

Глумац Улога
Александар Стојковић војник ВРС Пикси
Љубиша Баровић мајор
Вук Костић пуковник Триво Вујић
Златан Видовић Горан Сивац/војник ВРС
Мирјана Ђурђевић Азра Башић
Слободан Перишић
Жељко Еркић војник ВРС „Фрањо”
Стојша Ољачић
Миљка Брђанин заробљена жена
Зоран Станишић хрватски официр
Жељко Касап усташки бојник/Перо Половина
Гаврило Јовановић

Продукција уреди

Почетна фаза уреди

У импровизованом студију у Бањалуци снимљене су изјаве оних који су били директни учесници борби у рејону Босанске Посавине. Снимљене су исповести око 80 учесника борби.[8]

Снимање уреди

Снимање остварења је почело 24. јуна 2020. у Руми и Сремској Митровици, Србија. Слађана Зарић рекла је да ће све сцене бити засноване на истинитом догађају и на сведочењима људи који су били актери пробијања коридора, а која су прикупљена у јануару.[1][9]

С обзиром на то да је реч о копродукцији Министарства одбране Србије, РТС-а и РТРС-а, логистичку подршку дају јединице Војске Србије и имаћемо реконструкције битака уз употребу наоружања. Међу њима ће бити и тенкови и минобацачи.

— Слађана Зарић, редитељка, Глас Српске

Сцене су снимане на неколико локација у Србији. Било је ангажовано тридесетак глумаца из Србије и Републике Српске, 40 чланова сниматељске екипе и око 70 статиста.[9] Сваки од објеката касарне у Руми прилагођен је како би подсећао на услове у којима су водиле борбе за пробијање Пута живота, односно коридора који спаја источни и западни део Републике Српске.[8]

Снимање филма је трајало до 19. јула. Највећи део материјала снимљено је у напуштеној касарни у Руми, војном полигону у Сремској Митровици, војном полигону „Пасуљанске ливаде” и напуштеном селу Лаудановац крај Вршца.[9]

Директор Војно-филмског центра „Застава филм” Горан Иконић изјавио је да ће Коридор 92 имати огроман историјски значај. Додао је да ће исти филм бити заснован на потпуно истините догађаје.

Филм о бриљантној акцији Војске Републике Српске, пробоју коридора, биће потпуно истинита прича, без икаквих политичких примјеса и приказаће војничку борбу којом су спојени исток и запад Српске. Једна од основних улога „Застава филма”, која је копродуцент у овом пројекту, јесте да негујемо културу сећања на историју српске војске на нашим просторима. Овим филмом ћемо на најбољи начин промовисати војну кинематографију и сећање на једну тако славну битку.

— Горан Иконић, директор „Застава филма”, Глас Српске

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „Počelo snimanje filma o jednoj od najslavnijih bitaka Vojske Srpske”. atvbl.com. АTV. 24. 6. 2020. Приступљено 26. 6. 2020. 
  2. ^ а б в Ведрана Кулага Симић (17. 6. 2020). „Филм о пробоју коридора биће готов до краја године”. glassrpske.com. Глас Српске. Приступљено 26. 6. 2020. 
  3. ^ а б в г „Почело снимање документарно-играног филма о пробоју Коридора”. rtrs.tv. РТРС. Приступљено 26. 6. 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ „Коридор 92”. РТС. Приступљено 20. 1. 2021. 
  5. ^ Коридор 92” — филм за историју и наук младима какви су им били очеви и дједови”. РТРС. Приступљено 20. 1. 2021. 
  6. ^ „Премијера филма „Коридор 92. РТРС. Приступљено 19. 1. 2021. 
  7. ^ „Премијера филма „Коридор 92“ на РТС-у 20. јануара у 21 сат — борба за „Пут живота. РТС. Приступљено 19. 1. 2021. 
  8. ^ а б в „Прича о отварању Пута живота – РТС наставља снимање документарца о пробијању Коридора”. rts.rs. РТС. 25. 6. 2020. Приступљено 26. 6. 2020. 
  9. ^ а б в Дарко Момић (24. 6. 2020). „У Руми пала прва клапа филма "Коридор '92": Истинита прича о херојској борби за живот”. glassrpske.com. Глас Српске. Приступљено 26. 6. 2020. 

Спољашње везе уреди