Корисник:Тамарра/песак
Agariceae су породица басидиомицете гљива и укључују род Agaricus, као и базидиомицете које су претходно класификоване у породице Tulostomataceae, Lepiotaceae и Lycoperdaceae.
Таксономија
уредиПородицу Agaricaeae објавио је француски ботаничар Франсоа Фулгис Шевалије 1826.[1] Име је добио по типском роду Agaricus, који је првобитно описао Карл Лине у свом делу "Species Plantarum", што у преводу на српски знаи врсте биљака, из 1753. године. У својој ауторитативној класификацији Agaricales из 1986, Ролф Сингер је поделио Agaricaceae у четири племена која се углавном разликују по боји спора: Leucocoprineae, Agariceae, Lepioteae и Cystodermateae[2]. Родови који су некада били класификовани у породице Tulostomataceae, Battarreaceae, Lycoperdaceae и Mycenastraceae од тада су премештени у Agaricaceae на основу студија молекуларне филогенетике.[3] Према стандардном референтном тексту, Agaricaceae садржи 85 родова и 1340 врста.[4]
Oпис
уредиВрсте Agaricaceae користе широку лепезу морфологије плодног тела. Иако преовлађује пилеат облик (тј. са капом и дршком), познати су гастероидни и секотиоидни облици. Код врста пилића, шкрге су обично танке и нису везане за трн. Поклопци су набраздани до глатки, и крећу се од приближно равних до умбонастих. Обично имају централно причвршћени трн и делимични вео налик мембрани.[5]Врсте које су раније биле класификоване у породицу Lycoperdaceae познате су и као праве puffballs. Њихова плодна тела су округла и састављена су од жилаве кожице која окружује масу спора. Када сазре, кожа се отвара и ослобађају своје споре.
Боја отиска спора врста Agaricaceae је веома варијабилна, у распону од беле преко зеленкасте до окерне до ружичасте; рђасто-браон или цимет браон боје су одсутне. Микроскопски, површина спора се креће од глатке до орнаментисане, а присуство пора клица је променљиво. Амилоидност (тј. осетљивост на бојење у Мелцеровом реагенсу) је такође променљива. Базидије (ћелије које носе споре) су обично мале, са четири споре и могу имати испрекидане цистидије.[5]
Генерације
уредиИзумрли род Цопринитес је један од четири позната рода Агарицаце у фосилном запису. Остали укључују Ауреофунгус, Протомицена и Арцхаеомарасмиус. Арцхаеомарасмиус леггети, из ћилибара атлантске обалне равнице, је 90–94 Ма); остали фосилни родови су од доминиканског ћилибара и датирају до 15–20 Ма.[6]
Породица тренутно укључује следеће родове:
- Agaricus
- Barcheria
- Bovista
- Calbovista претходно из породице Lycoperdaceae
- Celvatia
- Chamaemyces
- Chlorophyllum
- Clarkeinda
- Coniolepiota
- Coprinites
- Coprinus
- Cystoagaricus
- Cystolepiota
- Disciseda
- Endoptychum
- Eriocybe
- Gyrophragmium
- Handkea
- Heinemannomyces
- Hymenagaricus
- Lepiota
- Leucoagaricus
- Leucocoprinus
- Lycoperdon
- Macrolepiota
- Melanophyllum
- Micropsalliota
- Montagnea
- Podaxis
- Ripatitella
- Rugsospora
- Sericeomyces
- Smithiomyces
- Tulostoma
- Verrucospora
Екологија
уредиAgariceae су широко распрострањене. Већина врста је сапробна и преферирају травњачка и шумска станишта.[5] Познато је да се родови Lecuagaricus и Lecuocuprinus узгајају од стране мрава који узгајају гљивице у узајамности мрава и гљивица.[7]
Економски значај
уредиРод Agaricus укључује неке врсте које се комерцијално узгајају широм света. Уобичајена "печурка", Agaricus биспорус, је најраспрострањенија јестива гљива. Agaricus блазеи је позната лековита гљива која се користи у бројне терапеутске и медицинске сврхе.[8][9] Неколико врста је отровно, попут Lepiotе, Agaricus, Ksanhodermatey и Chlorophillum врсте.[5]
Референце
уреди- ^ Chevallier FF. (1826). Flore générale des environs de Paris, selon la méthode naturelle: Description de toutes les plantes agames, cryptogames et phanérogames qui y croissent spontanément; leurs propriétés, leur usage dans la médecine, les arts, et l'économie domestique; avec une classification naturelle des agames et des cryptogames, basée sur l'organisation de ces végétaux (in French). Vol. 1. Paris, France: Ferra Jeune. p. 121.
- ^ Singer R. (1986). The Agaricales in Modern Taxonomy (4th ed.). Königstein im Taunus, Germany: Koeltz Scientific Books. pp. 465–7. ISBN 3-87429-254-1.
- ^ "Agaricaceae Chevall., Flore Générale des Environs de Paris 1: 121 (1826)". MycoBank. International Mycological Association. Retrieved 2013-12-03.
- ^ Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th ed.). Wallingford: CAB International. p. 11. ISBN 978-0-85199-826-8.
- ^ а б в г Cannon PF, Kirk PM (2007). Fungal Families of the World. Wallingford, UK: CAB International. pp. 3–4. ISBN 978-0-85199-827-5.
- ^ Hibbett DS, Binder M, Wang Z (2003). "Another fossil agaric from Dominican Amber". Mycologia. 95 (4): 685–7. doi:10.2307/3761943. JSTOR 3761943. PMID 21148976
- ^ Hölldobler B, Wilson EO (2009). The Superorganism: The Beauty, Elegance, and Strangeness of Insect Societies. New York, NY: W. W. Norton & Company.
- ^ Lima CU, Cordova CO, Nóbrega Ode T, Funghetto SS, Karnikowski MG (2011). "Does the Agaricus blazei Murrill mushroom have properties that affect the immune system? An integrative review". Journal of Medicinal Food. 14 (1–2): 1–8. doi:10.1089/jmf.2010.0017. PMID 21128829.
- ^ Wang H, Fu Z, Han C (2013). "The medicinal values of culinary-medicinal royal sun mushroom (Agaricus blazei Murrill)". Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine. 2013: 842619. doi:10.1155/2013/842619. PMC 3833359. PMID 24288568.