Корисник:Domatrios/Надморска висина и Еверест

Постоји ли апсолутно тачна висина Евереста?

Ниво мора је замишљена стална тачка једнако удаљена од врха мало већег камена на дну мора (није добро да буде песак). Прави show почиње так одавде. Рецимо да се та тачка зове Т.

За земљу кажу да је геоидалног облика (геоид би био неко замишљено идеално тело), односно торусно-елипсоидног облика.

Њена кора пулсира по вертикали (по прави која иде од центра, sic!) сложеном фреквентном функцијом (истовремени титраји по времену и интензитету) и ваља се по тангенти (хоризонтали, односно кружници) синусном кривом. Толико о кори на којој је Еверест.

Земља ротира око осе ротације чија је средишња тачка S3 резултанта геометријског средишта S2 и магнетног средишта S1 земље. Та тачка ротационо вибрира као жица на гитари, чиме оса ротације образује (својом сопственом ротацијом) неправилну коничну површину.

Врх Евереста (V) и тачке Т и S3 не можеш ухватити ни за главу ни за реп, оне су, бар за нас, у хаотичном стању.

Гледајући философски, не само сто не постоји апсолутно тачна висина Евереста, него не постоји ни релативна (промењива) висина, па чак уопште не постоји висина Евереста. То је лако објаснити не постојањем садашњости (која је чиста илузија) између прошлости и будућности, ако претпоставимо да је њих могуће дефинисати.

Да не филозофирамо превише, висина планине изражена је у метрима, метар је јединица којом се мери растојање... питање: висина Евереста је 88xx метара и то је растојање од врха Евереста до чега?

Ако је одговор: нивоа мора, онда је постоји констатација да се ниво мора мења и да научници очекују да ће због глобалног пораста температуре за пар десетина година ниво мора порасти за више од једног метра и тако потопити..., мислим да је јасно шта се жели рећи.

За одређивање висине се користи, у таквим случајевима мерење вертикалног угла, тако да се из тангенса вертикалног угла и дужине до посматраног објекта срачуна "висина".

Међутим ово је чиста теорија која нема никакве везе са праксом, а и као теорија је проблематична. Нисмо у стању да израчунамо ни хоризонталу (основу троугла) ни вертикалу (висину) ни угао посматрања, па тако ни хипотенузу. Оваквом "тангенсном" методом уз само једно мерење, грешка варира од 10-50 метара, што уопште није безначајно.

Данас се мерења врше уз помоћ рефлексних огледала, флат антена и тачкастих радио-извора где је тачност мерења на нивоу од једног сантиметра (ово важи за сателитска мерења, а постоје и тачније методе које немају практичног значаја).

Да би се добила већа "висина" Евереста, било би добро почети мерење са обале Мртвог мора које је у депресији у односу на Средоземно море за 392 метра (разлика висина нивоа мора). Кад сам се већ упустио у ово, да додам још неке податке. Мртво море је дубоко 356 м, дно му је 148 м испод средоземног, салинитет око 25%.

Разлика између Црног мора и Мраморног је око 2 м (по непровереним подацима). Кроз Босфор истовремено пролазе две морске струје различитих смерова, који се понекад замене. Случај и код Гибралтара. Каспијско море је на минус 28 метара. Што се тиче разлике нивоа, верујем да је свима познат случај Панамског канала.

Панамски канал пролази кроз слатководна језера у копну. Атлантски океан и Карипско море, нису наравно на истим котама, али су дотична језера изнад оба океана. Због тога силне преводнице и горе-долирање бродова, треба их доста дићи па опет спустити. У свему томе висинска разлика између океана је је у пракси минорна.

Свакако да је апсурдно закључити да је разлика у нивоима збир свих спуштања и дизања бродова. Разлика настаје појавом инертности која се јавља услед ротације земље, услед чега је Тихи океан нижи од Атланског на споменутом подручју. Голфска и друге струје ослобађају вишак водене масе. У сваком случају, висинска разлика између Тихог и Атлантског океана је неспорна, таква кавка је - било то 2 или 20 метара.

Надморска висина је термин који полако престаје да се користи. Код одређивања положаја у употреби је координатни систем је елипсоид који је у потпуности математичко тело. Елипсоид је добијен из просечне висине мирних мора и океана ослобођених утицаја плиме осеке, струја температуре итд.

Елипсоид је добијен тако да је сума квадрата одступања такве површи (геоида) од елипсоида минимална. Тако да се садашња висина може сматрати као одстојање посматране тачке у односу на елипсоид по нормали на тај елипсоид. Свакако да постоји одступање по вертикалној линији.

Иако овај текст није писан за полуписмену средњошколску популацију, да ипак поставим питање у том духу: Па добро, колико је висок Еверест?

Нађох податак да је висина Мт.Евереста последњи пут ревидирана 1999. од стране америчког тима, утврђена на 8850м са тачношћу +/- 2м (?).

Поред поменутог ефекта подвлачења Индије под тибетански плато што је и издигло Хималаје и издиже их данас око 1цм/годишње (успут, за 10 милиона година цео Пакистан ће нестати и подвући се под Хималаје!) помињу се и утицаји дебљине снежних наноса, промена гравитације (?)...

Дакле, није баш толико прецизно измерен колико би се очекивало мада има на врху стално постављен ГПС. Ваљда су индијски (британски) стручњаци негде око 1850. прогласили Еверест за највишу тачку света али су све сумње отклоњене тек пре 10так година... итд, итд, има пуно тога занимљивог да се нађе у Енкарти, Британици, на Интернету... Успут, још једном сам се изненадио колико је Енкарта добро урађена, по овом питању је одувала Британику. Не само да има пуно више мултимедије (слике кампова, путева за успон, отпадака иза алпиниста ;), 360 степени погледа из више тачака па и са самог врха, оригинални дневник првог освајача Hillary-a...) него је и богатија чињеницама и подацима.

Поред Евереста снимљен је филм о освајању К2 (други врх света, касније освојен и опаснији, док на Еверест сада иду и туристи уз стручне водиче ;).